Neutralizacija (psihologija) — разлика између измена

[[Hajnc Hartman|Hartman]] je podelio ego funkcije na primarne autonomne ego funkcije<ref>Heinz Hartmann, ''Ego Psychology and the Problem of Adaptation'' (Vienna, 1939)</ref>, kao što su kognitivne funkcije [[Опажање|percepcije]], [[Интелигенција|inteligencija]], [[Мисао|mišljenje]], razumevanje, jezičke sposobnosti, sposobnosti [[Учење|učenja]] i sintetičke funkcije ega, koje su urođene karakteristike ega i slobodne od konflikata (ne razvijaju se iz konflikata, niti su razvojno povezane sa konfliktima, ali mogu biti „uhvaćene u konflikt“, što dovodi do inhibicije tih aktivnosti) i na sekundarne autonomne [[Ид, его и супер его|ego]] funkcije<ref>Heintz Hartmann, ''Essays on Ego Psychology'' (1964)</ref>. Sekundarne autonomne ego funkcije su one koje su bile uključene u razvojne konflikte (oralne, analne, faličke, edipalne), a onda se oslobodile kao rezultat razrešenja tih konflikata kroz proces neutralizacije<ref>Heintz Hartmann, ''Comments on the psycho-analytic theory of the ego'' (1950)</ref>. Na primer, detetova sposobnost da jasno misli može biti kontaminirana konfliktima oko seksualnosti ili agresije. Sekundarna autonomija te funkcije rezultira u jasnom, nedvosmislenom mišljenju koje sledi razrešenje tih konflikata (Hartman, 1939). Kada dođe do transformacije energije upetljane u konflikt u neutralizovanu energiju, dolazi do promene u funkciji. Funkcija postaje autonomna i automatizovana (npr. opšta sposobnost rešavanja problema, planiranja i organizovanja akcije…). Nedovoljna sekundarna autonomija čini osobu nesposobnom da se nosi sa sopstvenim nagonima i podložnom regresiji (vraćanju na nezrelije nivoe funkcionisanja).

 

== Vidi još ==

* [[Психички процеси|Psihički procesi]]