Википедија

Камило Хосе Села — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 7:
| пуно_име = Камило Хосе Мануел Хуан Рамон Франсиско де Херонимо Села Трулок ({{јез-шп|Camilo José Manuel Juan Ramón Francisco de Jerónimo Cela Trulock}})
| датум_рођења = [[11. мај]] [[1916]].
| место_рођења = [[Датотека:Escudo de Padrón.svg|25п]] [[Ирија Флавија|Падрон]],[[Датотека:Escudo de Galicia.svg|25п]] [[Галиција (Шпанија)|Галиција]] <br />{{застава|Шпанија}}
| држава_рођења =
| датум_смрти = [[17. јануар]] [[2002]]. (85 година)
Ред 20:
 
== Биографија ==
Камило Хосе Села (11. мај 1916 - 17. јануар 2002) рођен је у [[Ирија Флавија|Ирији Флавији]] (Падрон, [[Галиција (Шпанија)|Галиција]], Шпанија). Пре него што је постао професионални писац, Села је похађао Универзитет у Мадриду где је кратко студирао [[Право|право]]. Такође се борио и у [[Шпански грађански рат|Шпанском грађанском рату]] на Франковој страни, док га није ранила граната па се његова војна служба морала завршити.<ref>http://www.britannica.com/EBchecked/topic/101160/Camilo-Jose-Cela Учешће у рату </ref> Након рата Села се посветио новинарском раду, а радио је и неколико послова [[Бирократија|бирократске]] природе, укључујући цензорисање, због чега је касније био критикован. Године 1944. оженио се са Росарио Конде Пикавеом с којом је 1946. добио сина Камила Хосеа Селу Кондеа који је такође писац. Године 1991. Села се оженио по други пут, са Марином Кастањо.<ref>http://www.theguardian.com/news/2002/jan/18/guardianobituaries.books Живот Камила Хосеа Селе; Брак;</ref>
 
„Породица Пасквала Дуартеа“ ({{јез-шп|La familia de Pascual Duarte}}) је Селин први [[Роман|роман]]. Роман је од посебне важности зато што је значајно утицао на то у ком ће се смеру развијати послератни шпански роман.<ref>http://cvc.cervantes.es/actcult/cela/default.htm Селини књижевни почеци</ref> То је јединaједина његовaњегова књигaкњига преведена на српскохрватски језик. ОбјављенaОбјављена је у Загребу, у преводу Јосипа Табака, под насловом “Пасквал Дуарте и његови злочини”, у издању Матице хрватске из 1964. године. Села је овај роман објавио 1942, у својој двадесет шестој години, и сматра се да је њиме дао нови живот шпанској књижевности. Овим делом је стекао престиж међу европским књижевницима. Доживео је успех и код критичара и код публике.
 
Роман представља чврст мост између предратне и послератне шпанске књижевности. Изазвао је изненађење, како избором протагонисте и теме, тако и приповедачком техником и атмосфером, које ће остати константа у Селиној прози. Селин стил се може описати као мрачни [[Реализам у књижевноти|реализам]], пун [[Сарказам|сарказма]] и [[Гротеска|гротеске]], а Селин јунак, Пасквал Дуарте као егзистенцијалистички херој који има проблема с проналажењем логике у конвенционалном [[Морал|моралу]] и чини велики број злочина, због којих не осећа никакву грижу савести. Тиме је сличан Мерсаулту у роману Албера Камија - „Странац“ ({{јез-фра| L'Étranger}}).
Ред 29:
Године 1944. Села је објавио још два романа: “Павиљон одмора” и “Нова лутања и невоље Ласариља с Тормеса”. Први је проистекао из Селиног боравка у једном опоравилишту за туберкулозне болеснике, а други, пастиш првог пикарског романа, “Ласариља с Тормеса”, покушај је да се актуелизује пикарски жанр, и уједно књига која најављује један од Сели веома драгих жанрова, путопис.
 
Његово најпознатије дело „Кошница“ ({{јез-шп| La Colmena}}) објављено је 1951. године. Необичне хронологије и с великим бројем ликова (више од триста), дело на иновативан начин говори о послератном [[Мадрид|Мадриду]]у. Ово је Селин први роман који прихвата ону струју шпанске књижевне традиције што полази од Лопеове Фуентеовехуне ({{јез-шп| Lope de Vega "Fuenteovejuna"}}), чија је главна одлика колективни јунак. У ствари, реч је о једном веома амбициозном делу, чији је наслов само друго име за [[Мадрид]] из времена одмах после грађанског рата, док је још трајао [[Други светски рат]]. Кошница је галерија ликова, најразличитијих типова, пореклом из разних друштвених слојева, који су сви, међутим, јадници, понижени и увређени, предани својим ситним пословима, прљавим сплеткама, просјачењу, зеленашењу, опхрвани свим могућим несрећама и невољама, али такав живот прихватају са потпуном природношћу; како би све то успео да обухвати на три стотине страница, аутор исписује одвојена, кратка, и на први поглед неповезана поглавља. <ref>http://polja.rs/polja425/425-1.htm Биографија Камила Хосеа Селе - Александра Манчић</ref> Она је, као таква, учврстила Селин углед код критике и публике. На његов стил је утицао шпански реализам, посебно [[Мигел де Сервантес]] и Бенито Перес Галдос, као и савремени [[Енглеска|енглески]] и [[Француска|француски]] аутори као што су Џојс и [[Жан Пол Сартр|Сартр]]. Селин типични стил - [[Сарказам|саркастични]], често [[Groteska|гротескни]] облик [[Реализам|реализма]], одражава се у „Кошници“.<ref>http://www.britannica.com/EBchecked/topic/101160/Camilo-Jose-Cela Камило Хосе Села - Кошница </ref> Требало би нагласити и да је ово, као и нека друга Селина дела, прво објављено у [[Аргентина|Аргентини]] зато што је Франкова влада, повезана с [[Римокатоличка црква|Римокатоличком Црквом]], његова дела забранила због неморалности садржаја све док Мануел Фрага Ирибарне, министар информација и туризма франкистичке владе, није лично одобрио његово штампање.<ref>http://www.trablmejker.com/emisije.php?em=44&ep=2229 Забрана објављивања Селиног дела</ref>
 
Један од његових [[Авангарда|авангардних]] романа јесте „Сан Камило, 1936“ ({{јез-шп|San Camilo, 1936 }}) из 1969. године. Ово Селино дело написано је као непрекидан ток свести. То је фреска једне епохе, представљене до најситнијих детаља, праћена низом размишљања о свему што се догађа. Села је касније написао бројне романе: „Христос против Аризоне“ ({{јез-шп| Cristo versus Arizona}}), „Мазурка за два мртваца“ ({{јез-шп|Mazurca para dos muertos}}), „Крст Сан Андреса“ ({{јез-шп|La cruz de San Andrés}}), „Шимшир“ ({{јез-шп|Madera de boj}}) итд.
Ред 43:
Једанаести Селин роман изашао је године 1988. Села је већ био живи класик шпанске књижевности и учитељ млађих генерација, иако је био нестандардни учитељу, који то никако није хтео бити. <ref>http://polja.rs/polja425/425-1.htm Биографија Камила Хосеа Селе - Александра Манчић</ref>
 
Приче заузимају значајан део Селине приповедачке активности. Међу њима су, на пример, „[[Галиција|Галицијац]]ц и његова дружина“ и друге карпетоветонске белешке, из 1949. године, „Стари пријатељи“, из 1960-61. године, „Салонска корида“ из 1963. Тореадори и [[Корида|корида]] представљају посебно поглавље у оквиру Селиних занимања, заснованих на једној „келтиберској естетици“ чији су претходници препознатљиви: Гоја, Кеведо, Ваље-Инклан, Буњуел, итд. Затим следе „Нове мадридске сцене“, приче из 1965-66, и „Каприци Франсиска де Гоје и Лусјентеса“, објављена после доделе Нобелове награде 1989. године.<ref>http://polja.rs/polja425/425-1.htm Биографија Камила Хосеа Селе - Александра Манчић</ref>
 
Године 1962. Села објављује „Прегршт басни без љубави са тридесет два Пикасова цртежа“. Овај необичан скуп поучних прича, како се читаоцу сугерише у самом наслову, јесте својеврсна прерада добро познатих повести, легенди, митова: о Адаму и Еви, о Нарцису, Федри, [[Троја|тројанским]] јунацима, али и о извесном Дон Бобу, "тврдоглавом и рецидивном Јеврејину" којега је спалила [[Инквизиција]] на Мајорци на месту на којем је данас ноћни клуб, о монахињи Фани Прајс, из 10. века пре Христа, итд. Све то, наравно, илустровано Пикасовим цртежима. И овде, као и у другим Селиним прозним делима, начин приповедања је толико пун набоја да, ако и не замењује радњу, а оно је свакако чини наглашенијом него иначе. Села радије користи набрајање него описивање, чиме писцу који поседује онако богат речник нимало није тешко да постигне већи приповедачки ефекат.
Најпознатија Селина збирка приповедака (писана у више наврата) јесу “Карпетоветонске белешке”, које сам Села сматра једним од најзначајнијих аспеката свог приповедачког умећа, па чак и засебним жанром који је тешко дефинисати.<ref>http://polja.rs/polja425/425-1.htm Биографија Камила Хосеа Селе - Александра Манчић</ref>
 
Писао је и за [[Позориште|позориште]], а књижевничку каријеру почео је 1936. године збирком песама „Док ступам у сумњиву дневну светлост“.<ref>http://polja.rs/polja425/425-1.htm Биографија Камила Хосеа Селе - Александра Манчић</ref>
 
Још 1957. године постао је члан [[Шпанска краљевска академија|Шпанске краљевске академије]] ({{јез-шп|Real Academía Española - RAE}}) и њен члан је био наредних четрдесет пет година. Селу је 1996. године, због његових књижевних заслуга, краљ Хуан Карлос Први прогласио [[Маркиз|маркизом]] од Ирије Флавије ({{јез-шп|Don Camilo José Cela Trulock, marqués de Iria Flavia}}). Године 1989. награђен је Нобеловом наградом за књижевност за своје дело „Породица Пасквала Дуартеа“ ({{јез-шп|La familia de Pascual Duarte}}).
Ред 62:
Још једна информација коју је Села одао, између осталог, била је да су четрдесет два од сто два потписа који поричу насиље полиције над рударима из Астурије били чланови Шпанске комунистичке партије.
 
Села је предложио да би мета режима требало да буде Педро Лаин Ентралго, водећи интелектуалац, на основу тога што је био слабији карактер од осталих анти-франкиста. Извештај показује да је прихваћен Селин савет и да је за његово спровођење остављено 20 милиона [[Пезета|пезета]]. Али, званични докази да је план спроведен не постоје.<ref>http://www.theguardian.com/world/2004/sep/25/books.spain Франков режим и Села</ref>
Како каже Пир Исас, Села је био веома сложена личност:
{{Цитат2|Изгледало је као да је у неким периодима свог живота користио све карте из шпила.|Пир Исас}}
Ред 72:
Камило Хосе Села поред бројних новела, кратких прича и романа пише и чланке, путописе, позоришне комаде, а бавио се и превођењем.
Нека од његових најпознатијих дела су:
=== Поезија ===
* „Гажење сумњиве светлости дана“ (1936)
* „Манастир и речи“ (1945)
* „Пут у Алкарију“ (1948)
* „Три галицијске поеме“ (1957)
* „Пешчани сат, сунчани сат и сат од крви“ (1989)
* „Комплетна поезија“ (1996)
 
=== Новеле ===
* „Свети Камило“ (1936)
* „Породица Паскуала Дуартеа“ (1942)
* „Шатор за починак“ (1943)
* „Павиљон одмора“ (1944)
* „Нова лутања и невоље Лазариља из Тормеса“ (1944)
* „Кошница“ (1951)
* „Госпођа Калдвел разговара са својим сином“ (1953)
* „Дужност таме 5“ (1973)
* „Мазурка за два мртваца“ (1983)
* „Христос против Аризоне“ (1988)
* „Крст светог Андреса“ (1994)
* „Дрво шимшира“ (1999)
 
=== Кратке приче ===
* „Кафић за уметнике“ (1953)
* „Ветрењача“ (1956)
* „Породица хероја“ (1965)
 
=== Приче и записи ===
* „Стари пријатељи“ (1960)
* „Једанаест прича о фудбалу“ (1963)
* „Уши дечака Раула“ (1985)
* „Јато голубица“ (1987)
* „Човек и море“ (1990)
* „Породичне историје“ (1999)
 
== Христос против Аризоне ==
Ред 127:
 
== Занимљивости ==
* Овај шпански књижевник је сматран једним од највећих шпанских писаца 20. века. Аутор је четрнаест романа и још низа књига поезије, приповедака, путописа, филмских сценарија и адаптација, [[фељтон|фељтона]]а и једне енциклопедије еротизама. Свестрани Села опробао се и у глуми, сликарству, а био је и светски путник и политичар. Године 1947. направио је изложбу слика у Мадриду. Три године касније појавио се као глумац у једном шпанском нискобуџетном филму. Путовао је Шпанијом и Латинском Америком и 1953. године вратио се из [[Венецуела|Венецуеле]] „са љубавницом,[[Датотека:UCJC Rectorado.jpg|Универзитет „Камило Хосе Села“ у Мадриду|мини]] плавушом и уговором који је и са огромне даљине изгледао као најспектакуларнији од свих које је икада потписао неки шпански писац”. Диктатор Перес Хименес наручио је од њега и великодушно платио роман који је требало да прослави ову земљу. Године 1977, после смрти генерала Франка, изабран је у Парламент као сенатор у прелазној влади Адолфа Суареса, па чак је и учествовао у изради шпанског Устава.
 
* 1993. године добија почасни докторат Универзитета Сарајева. Постао је почасни члан шпанског Националног удружења паталога, у знак признања за изванредан опис [[Аутопсија|аутопсије]] у роману „Мазурка за два мртваца”. Такође постаје и почасни грађанин [[Тусон Естејтс (Аризона)|Тусона у Аризони]] што је било признање његовом роману „Христос против Аризоне”.
 
* Села је био контраверзна личност. Нису сви били одушевљени њиме. Сматрали су га [[Шовинизам|шовинистом]], франкистом, [[Сарказам|саркастичном особом]], циником па и простаком. Он је, понајвише од свега, био отворен. Говорио је оно што је мислио, и то свакоме коме је хтео. Повредио је многе људе па и своју породицу. Скандали из његовог живота пунили су трач-рубрике шпанских популарних часописа.<ref>Камило Хосе Села - Христос против Аризоне, Издање "Реч и мисао";О писцу и делу;</ref>
 
* Један универзитет у Мадриду носи Селино име.<ref>Христос против Аризоне, Камило Хосе Села, Издавачко предузеће ,,Рад„Рад", Београд, 2003.</ref>
 
* Сахрањен је под стогодишњом маслином у Ирији Флавији.<ref>Камило Хосе Села, Накладни завод Матице хрватске, Свијет књига, Загреб 1990.</ref>
 
== Смрт ==
Камило Хосе Села је преминуо 17. јанура 2002. године у 8 сати ујутру у једној болници у Мадриду у својој 85. години. Смрт је наступила као последица кардиореспираторне болести у завршној фази. Специјалиста је објаснио да је Села неко време боловао од опструктивне болести плућа као и [[Кардиомиопатија|кардиомиопатије]] што му је проузроковало акутни [[Едем плућа|едем плућа]]. Директор клинике у којој је Села преминуо навео је да Села није ни био свестан озбиљности свог стања и да је у среду, дан пре смрти, последњи пут могао да прича пре него што је упао у [[Кома|кому]]. Његове последње речи које је изговорио док је био још у свесном стању су: „Марина, волим те. Живела Ирија Флавија!“<ref>http://buscador.emol.com/emol/Iria+Flavia Последње речи Камила Хосеа Селе</ref> Озбиљност ситуације доказује и податак да Села није могао да превазиђе компликације иако је већ пет година носио [[Пејсмејкер|пејсмејкер]]. На крају је ипак поклекао и преминуо од срчане инсуфицијенције. <ref>http://cultura.elpais.com/cultura/2002/01/17/actualidad/1011222001_850215.html Смрт Камила Хосеа Селе</ref>
 
{{Нобелова награда за књижевност}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Камило_Хосе_Села”