Ацетат — разлика између измена

Ацетати се у раствору другачије понашају у односу на киселину од које потичу. Они у великом броју случајева посредством [[хидролиза|хидролизе]], а утицајем јачег металног јона, попримају базне особине. Једињења су нестабилна и дешава се да, током времена, одређена количина ацетата пређе у други облик, а то прати ослобађање киселине, чији се мирис осећа при отварању посуде у којој се та супстанца налази. У структурном погледу, киселина спада у монокарбоксилне киселине и на [[карбоксилна група|карбоксилну групу]] је везана само једна [[метил група]], која има значајан утицај на реактивност читавог молекула. [[Електронегативност|Електронегативнији]] [[кисеоник]] има [[индуктивни ефекат]]привлачења електрона са суседног угљеника карбоксилне групе. Самим тим, богати се електронима кисеоник, а осиромашује [[угљеник]], који ипак мора то да надокнади привлачењем електрона, али знатно слабијим, са суседне метил групе. Структура ацетатног јона је такође значајна за реактивност молекула који га садржи. Комбинација различитих типова [[Хибридизација орбитала|хибридизације]] одиграва значајну улогу. Метил група је -{sp}-³ хибридизована, а хибридизација карбоксилне групе је -{sp}-². Оваква комбинација омогућава катактеристичну просторну оријентацију и различитост у угловима веза, што поједине атоме јона штити, а друге наводи на реакцију.

 

-{CH₃–CH₂COOH + NaOH → CH₃-CH₂COONa + H₂O}-

 

== Литература ==

 

== Спољашње везе ==