Сима Пандуровић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.222.128.64 (разговор) на последњу измену корисника Stripar
Ред 18:
}}
'''Сима Пандуровић''' ([[Београд]], [[14. април]] [[1883]] — [[Београд]], [[27. август]] [[1960]]) је био песник, естетичар, есејиста, критичар, драматичар и преводилац. Јавио се с песмама с почетком [[XX век]]а са ''пјесницима песимизма'' ([[Милан Ракић]], и [[Владислав Петковић Дис]]), под утицајем ''[[Уклети песници|проклетих пјесника]]'' ([[Шарл Бодлер]], [[Едгар Алан По]]).
 
 
== Биографија ==
Линија 25 ⟶ 24:
 
Рано је почео да пише песме, а истовремено је радио на издавању и уређивању часописа. Још као студент, са групом књижевних истомишљеника, основао је часопис „[[Полет]]“, затим са Дисом уређивао „Књижевну недељу“, а после Првог светског рата основао часопис „Мисао“ који је уређивао заједно са [[Велимир Живојиновић Масука|Велимиром Живојиновићем Масуком]].
 
 
 
 
 
 
Пандуревићево књижевно дело је обимно и разноврсно: ''„Посмртне почасти“'', ''„Дани и ноћи“'', а [[1910]]. године је у Народном позоришту у Београду приказана његова драма ''„На згаришту“'', коју је написао са [[Коста Петровић|Костом Петровићем]]. За време Првог светског рата Друштво хрватских књижевника издало му је сабране песме под насловом ''„Оковани стихови“''. По ослобођењу ова збирка је допуњена и објављена у Београду под насловом Стихови. Последња његова збирка песама ''„Песме“'', садржи 109 песама које је он сам изабрао уз изјаву да све остало што је написао у стиху одбацује као да није написано. Једна од његових познатијих песама је „[[Светковина]]“.