Неоваскуларизација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м ispravke; козметичке измене |
||
Ред 14:
}}
'''Неоваскуларизација''' је процес формирање микроваскуларних мрежe нових [[Крвни судови|крвних судова]], у одраслих особа, њиховим разгранавањем и продужавањем, из већ постојећих, претходном [[васкулогенеза|васкулогенезом]] формираних [[Крвни судови|крвних судова]].<ref name="Simons">{{cite journal
| author
| title = Clinical trials in coronary angiogenesis: issues, problems, consensus: An expert panel summary
| journal = Circulation
Ред 23:
| url = http://circ.ahajournals.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=10982554
| accessdate = 18. 6. 2009.
| date = September 12, 2000 }}</ref><ref>Stegmann, T.J., Hoppert, T., Schneider, A., Popp, M., Strupp, G., Ibing, R.O., Hertel, A.: Therapeutic angiogenesis: intramyocardial growth factor delivery of FGF-1 as sole therapy in patients with chronic coronary artery disease. CVR. 2000; 1: 259-267.</ref> Неоваскуларизација се разликује од [[ангиогенеза|ангиогенезе]] у томе што ангиогенезу углавном карактерише настанк нових крвних судова из изданака капиларних пупољака и клица већ постојећих крвних судова. У [[Oftalmologija|офталмологији]], хороидална неоваскуларизација је формирање новостворене микроваскулатурне мреже, као реакција у покушају санације болешћу изазване исхемије у унутрашњем слоју хороидеје или [[Судовњача|судовњаче]], анатомског слоја ока богатог микроваскуларном мрежом крвних судова. Уобичајених узроци неоваскуларизације на [[мрежњача|мрежњачи]] (ретини) или у близини оптичког диска ока су, [[шећерна болест]], оклузија ретиналне вене, и [[зрачење]]. Неоваскуларизација може да буде и пратећа појава, након оперативних захвата (нпр на крвним судовима удова),<ref name="Marklewitz2011">{{Cite book|author=Myreel Maren Marklewitz|title=Neovascularisation After Surgery for Recurrent Saphenofemoral Incompetence: Does Surgical Dissection Technique Matter? : a Randomised Controlled Trial|url=http://books.google.com/books?id=c3tVMwEACAAJ|year=2011}}</ref> патолошких стања код хроничне упале, укључујући [[псоријазa|псоријазу]], [[реуматоидни артритис]] и грануломатозна обољења.<ref>Karen S. Moulton, Khashayar Vakili§, David Zurakowski, Mohsin Soliman, Catherine Butterfield, Erik Sylvin, Kin-Ming Lo, ''Inhibition of plaque neovascularization reduces macrophage accumulation and progression of advanced atherosclerosis'' рр 4736–4741, PNAS
== Основе поставке ==
Ред 31:
[[Васкулогенеза]], је примарни процес одговоран за раст нових крвних судова током ембрионалног развоја <ref name="Beck">Beck L Jr, D’Amor e PA. ''Vascul ardeve lopment: cellular and molecular regulation.'' FASEB J. 1997;11:365–373.</ref> и има још увек недефинисану улогу у зрелем одраслим ткивима.<ref>Asahara T, Masuda H, Takahashi T, et al. Bone marrow origin of endothelial progenitor cells responsible for postnatal vasculogenesis in physiological and pathological neovascularization. Circ Res. 1999; 85:221–228.</ref><ref>Asahara T, Takahashi T, Masuda H, et al. VEGF contributes to postnatal neovascularization by mobilizing bone marrow-derived endothelial progenitor cells. EMBO J. 1999;18.</ref> Одликује се диференцијацијом плурипотентних ендотелних ћелија прекурсора (хемангиобласта или сличних ћелија) у [[ендотел|ендотелне ћелије]] које утичу на формирање примитивних крвиних судова. Накнадним ангажовањем других типова васкуларних ћелија завршава се процес формирања крвног суда.<ref name="Beck"/>
=== Артериогенеза ===
[[Артериогенеза]] се односи на појаву нових артерија које поседују у потпуности развијену тунику медију.<ref>Buschmann I, Schaper W. ''The pathophysiology of the collateral circulation (arteriogenesis).'' J Pathol. 2000;190:338 –342.</ref> Процес може да подразумева сазревање постојећих колатерала или се може одразити на формирање нових зрелих крвних судова. Примери укључују артериогенезом формиране, ангиографски видљиве колатерала код пацијената са напредним опструктивним коронарним или периферним болестима крвних судова. У овај процес укључени су сви васкуларни типови ћелија, укључујући и глатке мишићне ћелије и периците.
Ред 74:
У већини [[ткива]] уграђен је механизам који одржава прожетост [[ткива]] крвним судовима, на тачно оном нивоу која је потребна да се задовољиви [[метаболизам|метаболичка]] потреба ткива. Зато као опште правило у [[физиологија|физиологији]] влада да је прожетост [[Крвни судови|крвним судовима]] већине ткива у организму директно сразмерна локалном [[Метаболизам|метаболизму]]. Када год се ова константа пропорционално промени дугорочно ће локални регулациони механизми, током краћег или дужег времена, покушати да аутоматски подесе ниво прожетости крвним судовима. Код младих особа ова подешавања су веома тачна, док су код старијих људи она само делимична, а у појединим болестима непожељна.<ref>Arnall Patz, Studies on retinal neovascularization, Friedenwald Lecture, Invest. Ophthalmol. Vis. Sci. September 1980 [http://www.iovs.org/content/19/10/1133.full.pdf] Приступљено 15.1.2014.</ref>
Посебан значај неоваскуларизација има у патолошким стањима, као што је то нпр. код шећерна болеси. Континуирано и дуготрајно трајање и непрестано увећање исхемије мрежњаче у шећерној болести покреће производњу вазопролиферативних фактора који стимулишу формирање ([[Ангиогенеза|неоангиогенезу]]) нових крвних судова. Екстрацелуларни матрикс крвних судова прво разара протеаза,
Најновијим истраживањима утврђено је да код болесника са пролиферативном дијабетесном
{{double image|center|Mikrocirkulacija retine.jpg|350|Kapilarna mreza retine u DR.jpg|300|<center>Упоредни приказ микроциркулације мрежњаче здраве особе ''(лево)'' и болесника са дијабетесном ретинопатијом ''(десно)''.</center>}}
Неоваскуларизација је најизраженија на граници перфузије и неперфузије мрежњаче најчешће се јавља дуж васкуларног лука
Неоваскуларизацијом створени нови и умножени крвни судови у почетку су повезани малом количином фиброглијалне супстанце у формираном фибробластном ткиву. Међутим, како се густина неоваскуларизованог дела повећава, тако расте и ниво
У каснијим фазама шећерне болести,
== Извори ==
|