Inicijativa — разлика између измена

Prema teoriji [[Ерик Ериксон|Erika Eriksona]]<ref>Erikson, Erik, ''Identitet i životni ciklus'' (Beograd, 1985)</ref>, zrela, razvijena inicijativa je sposobnost da se razviju aktivnosti ili projekti, poverenje i uverenje da je u redu to uraditi, čak i ako postoji rizik neuspeha ili grešaka. Bazične vrline ili veštine koje su uključene u inicijativu su:

Iako se izvesni rudimentarni oblici inicijative mogu videti i u ranijim razvojnim fazama, prema [[Ерик Ериксон|Eriksonu]] je odlučujuće i kritično vreme za razvoj inicijative uzrast između 3 i 5 godine života. U ovoj fazi života, kada je dete uvereno da je samostalna ličnost (što je posledica povoljnog razvoja u prethodnoj fazi sticanja autonomije između 2 i 3 godine), ono mora pronaći kakva će ličnosti postati. To je period istraživanja sveta, sebe, sopstvenih interesovanja i mogućnosti, period radoznalosti i „avanturizma“. [[Ерик Ериксон|Erikson]] govori o tome da je, na ovom stadijumu razvoja, inicijativa intruzivna (nametljiva, probojna). Karakteriše je mnoštvo aktivnosti i fantazija sličnih po izgledu. To uključuje proboj u druga tela - fizičkim napadom, u uši i um drugih ljudi (dete “probija uši” svojim glasom, “upada u reč”) - agresivnim govorom; u prostor - svojim živahnim kretanjem; u nepoznato - snažnom radoznalošću. Ovo je, takođe, stadijum infantilne seksualne radoznalosti, genitalne podražljivosti, povremene preokupacije i preteranog interesovanja za oblast seksualnog, period [[Едипов комплекс|Edipalnog kompleksa]]. Inicijativa deteta se može povezati sa osećanjem krivice vezanim sa infantilnu seksualnost i biti blokirana. Ako su ekspanzija i pokušaji inicijative u ovom periodu praćeni prevelikim strahom, osećanjem krivice zbog rivalstva i seksualnih fantazija, može doći do zastoja i odustajanja od inicijative. Neuspeh u razrešavanju ove krize vodi do učvršćivanja osećanja krivice, uznemirenosti, strahovanja za život i udove (tzv. “kastracioni strah”). Druga mogućnost je razvoj takozvanog faličko narcističkog karaktera, kada se inicijativa razvija uprkos krivici, kada se negira krivica, što može dovesti do bezdušne inicijativnosti na uštrb drugih, bezosećajnosti, izražene potrebe za dominacijom.

Neki od motivacionih pravaca kod određene osobe može postati centralni (zadovoljenje nagona, [[Објектни однос|objektni odnosi]], ego organizacija, doživljaj selfa) i hijerarhijski nadređen ostalim pojavama i to samo predstavlja ljudsku varijabilnost. U okviru bilo kojeg hijerarhijskog uređenja može biti više ili manje patologije i dominacija određenih motivacionih faktora se može menjati u toku života. Ekscesivna dominacija jedne ili druge grupe tema može biti indikativna za patologiju.

U [[O. L. I. metod|O.L.I. Integrativnoj Psihodinamskoj Psihoterapiji]] inicijativa je svrstana u bazične [[Emocionalne kompetencije|emocionalne kompetencije]] - bazične sposobnosti za obradu i upravljanje emocijama i, prema funkciji koju obavlja, nazvana “pokretač psihe”.