Википедија

Административна подела Краљевине Србије — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke; козметичке измене
Ред 1:
'''Административну поделу Краљевине Србије''' чинили су [[окрузи]] и [[општине]].
 
Законом о административној подели земље 1890. године Краљевина Србија била је подељена на 15 округа: [[Ваљевски округ|Ваљевски]], [[Врањски округ|Врањски]], [[Крагујевачки округ|Крагујевачки]], [[Крајински округ|Крајински]], [[Крушевачки округ|Крушевачки]], [[Моравски округ|Моравски]], [[Пиротски округ|Пиротски]], [[Подрински округ|Подрински]], [[Подунавски округ|Подунавски]], [[Пожаревачки округ|Пожаревачки]], [[Руднички округ|Руднички]], [[Тимочки округ|Тимочки]], [[Топлички округ|Топлички]], [[Ужички округ|Ужички]] и [[Црноречки округ|Црноречки]].<ref>{{Cite book|last= Попов|first= Чедомир|authorlink= Чедомир Попов|coauthors= |title= Историја српске државности: Србија и Црна Гора нововековне српске државе|year= 2000|url= http://books.google.ba/books?ei=dbc0UuG0H6KV7AbHhIDIAg&hl=sr&id=zQ01AAAAMAAJ&dq=%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC+%D0%BE+%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98+%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B8+%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B5+1890&q=%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B8+%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B5+1890#search_anchor|publisher= [[САНУ]] |location= |id=|pages= 34}}</ref> Вароши Београд и Ниш добили су статус посебних управа.
 
Законом о изменама административне поделе Краљевине Србије из 1896. Србија је поново подељена на 15 округа, али је овај закон укинуо административну управу вароши Нишу и уместо ње је предвидео формирање [[Нишки округ|Нишког округа]], а Црноречки округ је укинут.
Ред 8:
Законом од 24. јануара 1900. Подунавски округ је подељен на [[Београдски округ|Београдски]] и [[Смедеревски округ]]. Након тога је законом од 10. априла 1902. године из Рудничког округа издвојен Чачански округ. Тако је за време пописа 1910. године Краљевина Србија имала 17 округа: [[Београдски округ|Београдски]], [[Ваљевски округ|Ваљевски]], [[Врањски округ|Врањски]], [[Крагујевачки округ|Крагујевачки]], [[Крајински округ|Крајински]], [[Крушевачки округ|Крушевачки]], [[Моравски округ|Моравски]], [[Нишки округ|Нишки]], [[Пиротски округ|Пиротски]], [[Подрински округ|Подрински]], [[Пожаревачки округ|Пожаревачки]], [[Руднички округ|Руднички]], [[Смедеревски округ|Смедеревски]], [[Тимочки округ|Тимочки]], [[Топлички округ|Топлички]], [[Ужички округ|Ужички]] и [[Чачански округ|Чачански]].
 
Предлогом закона од [[24. август]]а [[1913]]. новоослобођени јужни део Краљевине (тзв. [[Стара Србија]]) је требало да буде подељен на 12 округа и 45 срезова. Предвиђени окрузи су били: [[Битољски округ|Битољски]], [[Брегалнички округ|Брегалнички]], [[Звечански округ|Звечански]], [[Косовски округ|Косовски]], [[Кумановски округ|Кумановски]], [[Охридски округ|Охридски]], [[Призренски округ|Призренски]], [[Пријепољски округ|Пријепољски]], [[Рашки округ|Рашки]], [[Скопски округ|Скопски]], [[Тетовски округ|Тетовски]] и [[Тиквешки округ|Тиквешки]]. Закон није усвојен до краја [[Први светски рат|Првог светског рата]], већ је ступио на снагу тек регентовим указом 1919. године, када су ови крајеви коначно изједначени у правном погледу са старим областима Краљевине Србије.<ref>М. Јагодић, Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир, [[Историјски институт САНУ]], Београд 2010, 43.</ref>
 
== Види још ==
* [[Административна подела Кнежевине Србије]]
* [[Зграда Окружног начелства]]
* [[Административне поделе Југославије]]
* [[Административна подела Србије|Административна подела Републике Србије]]
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Административна_подела_Краљевине_Србије”