Крит — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 60:
У -{III}- миленијуму п. н. е. критско друштво било је на већем степену развитка у односу на друштво континенталне Грчке и острва Егејског мора. Од најстаријих времена био је познат по плодности земље и богатим шумама. Критске висоравни биле су погодне за развој земљорадње и сточарства. Становништво се бавило риболовом и трговином са околним земљама. У другој половини -{III миленијума}- Крићани су још више развили своју трговину, тргујући са Египтом на југу, [[Кикландска острва|Кикладским острвима]] на северу и највероватније са земљама [[Месопотамија|Месопотамије]] на истоку. Грнчарство је такође било веома развијено. Најгушће је била насељена јужна обала острва о чему сведоче многобројне родовске костурнице. Критско друштво из тог доба карактерише развијено родовско уређење. Издвајање приватне својине појединаца изазвало је прва социјално-економска раслојавања. Крајем -{III}- миленијума п. н. е. дошло је до померања становништва у централне и северне делове острва.
[[Датотека:Knossos Palais 2.JPG|мини|десно|390п|Остаци [[кносос#Палата у Кнососу|палате у Кнососу]]]]
Почетком II миленијума п. н. е. започет је процес образовања класног друштва одн. распад првобитне друштвене заједнице родовског уређења. Процес образовања наследне краљевске власти започет је око -{XXI - XX}- веку п. н. е. Имовинска неједнакост је почела битида буде приметна. Куће сиромашнијих биле су мале, скромне и збијене једна уз другу док су код богатијих биле веће и удаљене једна од друге. Крит у периоду од -{XX}- до -{XVIII}- века п. н. е. није био јединствена држава. Често су се водили ратови владара појединих области. Најмоћнији били су владари [[Кносос]]а и [[Фестос]]а.
 
У -{XVIII}- веку п. н. е. низ насеља и краљевских палата било је разорено. О разлозима за то постоје подељена мишљења научника. Једни сматрају да се то десило услед честих земљотреса док код других преовладава мишљење да је у питању била најезда азијских племена [[Хикси|Хикса]]. Свакако да су порушена насеља касније била обновљена. Исти је случај и са палатама.
 
Почетком -{XVI}- века п. н. е. владарима династије Кнососа пошло је за руком да завладају целим Критом. То је било доба највеће моћи Крита. Критско друштво је достигло велики напредак у економском и социјалном развоју. Порастом производних снага занатство се одвојило од пољопривреде, дошло је до унапређења размене добара а поморска трговина је била у великом успону. Мењала се и социјална структура друштва. Дошло је до поделе друштва на класе али ипак са карактеристикама првобитне заједнице. Сиромашни и занатлије бивали су експлоатисани од стране владајуђевладајуће аристократије што је условило постепен развој првобитног ропства које је ипак и даље имало патријархални карактер. Све те промене довеле су до јачања централне власти. Критски краљеви (династије из Кнососа) ширили су своју монархију на рачун суседних територија. Освојена су Кикладска острва а могуће и Атика. О томе сведоче предмети критског порекла као и споменици критског писма нађени на територијама ван острва.
Крићани су по свему судећи имали јаку флоту, вероватно прву најјачу у историји чим су успели да загосподаре читавим Егејским морем. Копнену војну снагу сачињавалачинила је пешадија која је била наоружана луковима, копљима, мачевима и ножевима. Заштитна опрема им је била шлем и штит. У борбеним колима возили су се војне старешине и владари.
 
Основа критске економикеекономије била је и даље пољопривреда. Употребљавао се плуг а поред осталог гајила се пшеница, јечам, маслина, грожђе итд. Развијено је било и сточарство а од највећег значаја био је узгој крупне рогате стоке. Усавршена је обрада метала (бронза), развило се грнчарство (појава грнчарског кола), обрада дрвета, каменорезачки и ткачки занат, јувелирство. За развој заната и трговине велики значај имао је сувоземни и поморски транспорт (грађени су путеви између градова а превоз се вршио колима са четири точка или лаким двоколицама са коњском запрегом). Такође је било развијено морепловство. Јачале су економске и културне везе са Египтом. Према неким научницима Крит је у -{XV}- веку п. н. е. био политички потчињен Египту. Културни утицај, у том периоду са тим тада великим и јаким царством на југу био је обостран. Он је опао крајем -{XV}- века п. н. е. због допремања великих количина робе из копнене Грчке.
 
Критски градови већином су се налазили на извесној удаљености од саме обале. Главни град Крита у -{II}- миленијуму п. н. е. био је Кносос. Други значајни градови били су: [[Тилис]], [[Фестос]], [[Гурнија]], [[Агија Тријада|Хагија Тријада]], [[Малија]], [[Закрос]] и [[Мохлос]].
 
Око 1400. године п. н. е. развитак критске државе био је изненада прекинут. Раније се сматрало да се опет радило о страшном земљотресу, али новија истраживања показују да дворци и насеља била између осталог и спаљена што указује да су страдала неким непријатељским нападом споља. Претпоставља се да су критску моћ у својим походима сломили [[Ахајци]]. Преживело становништво је овога пута у мањој мери обновило своја порушена насеља и дворце и почело да се селитисели у западни део острва. Од средине XII века п. н. е. острво Крит је потпало под утицај континенталне Грчке. Део становништва је мигрирало на исток у [[Мала Азија|Малу Азију]], остали су се асимилиралиасимиловали са надирућим племенима чија културна, економска и социјална достигнућа далеко да су била на нивоу Критске цивилизације. СпрваУ почетку су Критом завладали Ахајци, а касније [[Дорци|Дорани]] чије становништво је касније преовладавало на Криту.
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Крит