Математичка индукција — разлика између измена

Најранији трагови математичке индукције се могу наћи у [[Еуклид]]овом доказу да постоји бесконачно пуно простих бројева, и [[Баскара|Баскарином]] ''циклидном методу''<ref name="Induction Bussey">''-{Cajori (1918), ppp. 197}-<blockquote>Процес резоновања који се назива ''математичком индукцијом'' има неколико независних корена. Може се пратити до Швајцарца Јакоба (Џејмса) Бернулија, Француза Б. Паскала и П. Ферма, Италијана Ф. Мауролицуса. [...] Ако се мало чита између редова, могу се наћи трагови математичке индукције и раније, у списима Индуса и Грка, на пример у ''циклидном методу'' Баскаре и у Еуклидовом доказу да простих бројева има бесконачно много.</blockquote></ref> Форма [[математички доказ|доказа]] математичком индукцијом се јавља у књизи коју је написао [[Ал-Караџи]] око 1000. године, који ју је између осталог користио да докаже [[биномна теорема|биномну теорему]] и [[Паскалов троугао]].<ref>-{Katz (1998), ppp. 255-259.}-