Давитељ против давитеља — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м ispravke
Ред 61:
 
== Критике ==
Књига „У брдима, хорори: српски филм страве“ аутора Дејана Огњановића, која се бави [[србија|српским]] [[хорор]] [[филм]]ом, обрађује и филм „Давитељ против давитеља“. Филм је окарактерисан као [[пародија]], односно „постмодерна спрдња“.<ref>[http://www.popboks.com/tekst.php?ID=5965 Попбокс: Проклетиња Џ. М.]; датум: 3.10.2007.</ref><ref>[http://www.novikadrovi.net/razno/5-razno.php Нови кадрови: „О књизи Дејана Огњановића“]; датум: 4.1.2008.</ref> У књизи се наводи да је то први филм таквог [[жанр]]а у Србији, а по квалитету и једини, јер филм „[[Вампири су међу нама]]“ [[зоран Чалић|Зорана Чалића]], према мишљењу аутора не заслужује чак ни детаљнију анализу. Међутим, аутор признаје да четврти Шијанов филм није постигао успех његових претходних филмова у време када се појавио, због свог „урбаног аспекта“ и „превише помереног нивоа стилизације и жанровске персифлаже“. Ипак, филм је временом достигао [[култ]]ни статус. У овом филму има и много више хорора, који је по мишљењу аутора књиге, највише заслуга косценаристе Небојше Пајкића. Наводе се и утицаји иностраних остварења попут филмова [[италија]]нских аутора, [[Хичкок]]овог [[Психо|Психа]], као и других америчких трилера попут „[[бостонски давитељ|Бостонског давитеља]]“ из 1968.<ref name="књига">[http://www.novikadrovi.net/kritike/67-kritika.php Нови кадрови: „Давитељ против давитеља“]; датум: 17. 1. 2008. (Из књиге: У брдима, хорори: српски филм страве, аутора Огњановић Дејана, Нишки културни центар, Ниш, 2007. -{ISBN 978-86-83505-55-5}-)</ref>
 
[[Заплет]] је окарактерисан као мрачан и [[цинизам|циничан]]. Међутим, у [[интервју]]има, Пајкић је одбијао да прихвати да је филм по жанру комедија, па је чак и тврдио да се веома трудио да буде супротно. При томе се позивао на своје филмско искуство, стечено у садржајима филмова, које је претпоставио животном искуству. Према критичару Северину Франићу је управо то био кључни недостатак филма. По његовом мишљењу, филм „[[Ко то тамо пева]]“ је управо зато супериорнији као „филм инспирације“, насупрот Давитељу као „филму искуства“. Додуше, исти критичар је окарактерисао Шијана као неприкосновеног професионалца, али сматра да је овим филмом прешао границу и дистанцирао се од сопствене „филмофилске и синематичке сензибилности“.<ref name="књига"/>