Сергеј Киров — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 52:
Након атентата, Стаљин је позивао на брзо кажњавање одговорних за Кировљеву смрт. Николајев је био ухапшен, суђено му је и [[29. децембар|29. децембра]] је био стрељан. Кировљева смрт била је такође једно од оправдања да су се „непријатељи револуције“ убацили у СССР, због чега је неколико година касније покренута тзв. [[велика чистка]].
На иницијативу [[Никита Хрушчов|Никите Хрушчова]] је [[1955]]. године покренута нова истрага Кировљевог убиства, а на челу комисије био је [[Пјотр Поспелов]]. Хрушчов је на темељу истраге изнео закључак да је Николајев свакако био у контакту с неким ко је био задужен за Кировљево обезбеђење. Николајев при првом покушају атентата уопште није био санкционисан, а [[комесар]] Борисов је само дан након атентата на Кирова погинуо у саобраћајној несрећи у којој остали у колима нису страдали. Хрушчов је надаље изнео чињеницу да су сви високи функционери НКВД-а највероватније убијени у чистки [[1937]]. године „како би се уклонили и задњи сведоци и организатори Кировљевог убиства“<ref name="Khrushchev, N.S. 1989 pp. 21">Khrushchev, N.S., ''On the Cult of the Individual and Its Consequences'', London (1989),
== Наслеђе ==
| |||