Срчани мишић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
м ispravke
Ред 2:
'''Срчано мишићно ткиво''' ({{јез-лат|textus muscularis cardiacus striatus}}) изграђује средишњи слој срчаног зида (миокард) и средишњи слој плућних вена у близини њиховог ушћа у [[срце]]. По структури је слично [[попречно-пругасти мишић|попречно-пругастом]], а по функцији [[глатки мишић|глатком мишићном ткиву]].
 
Састављено је од попречно-пругастих влакана, која се разликују од скелетних по димензијама (тања су и краћа), распореду [[једро|једара]], присуству тзв. прелазних плоча, слабије израженој попречној испруганости и др. Срце се састоји од две врсте влакана. Једна врста изграђује радну мускулатуру одговорну за контракције, а друга врста спроводну мусклулатуру која садржи мало контрактилних фибрила и која је одговорна за стварање и спровођење импулса до контрактилних влакана.<ref name="r4">{{Cite book |author=Arthur C. Guyton, John E. Hall |title=Медицинска физиологија,|issue=IX издање |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=1999 |isbnid= 86-387-0599-9}}</ref>
 
Срчана мишићна влакна су састављена од серијски везаних [[ћелија]] (кардиомиоцита). Оне су широке 10-20 -{µm}-, а дугачке 50-120 -{µm}-. Свака ћелија има једно или два централно постављена [[једро|једра]], што омогућава разликовање срчаног и скелетног мишићног ткива. [[Миофибрил]]и такође немају исти распоред као код попречно-пругастих мишића, али су [[актински филаменти|актински]] и [[миозински филаменти]] организовани на исти начин. Попречна испруганост није тако изражена, због присуства великог броја [[митохондрије|митохондрија]] (које заузимају 40% волумена кардиомиоцита). Између суседних ћелија налазе се прелазне плоче (интеркалатни дискови).<ref name="r3">{{Cite book |author=З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић |title=Хистолошка грађа органа |issue=I издање |publisher=Бонафидес |location=Ниш |year=2001 |isbnid= 86-7434-003-2}}</ref>
 
Интеркалатни дискови су специјализовани спојеви, који омогућавају брзо и лако преношење импулса од једне ћелије до друге. Захваљујући овој чињеници, срчани мишић се често означава као синцицијум. У срцу постоје два синцицијума: преткоморски и коморски. Они су у потпуности одвојени везивним [[Ткиво (биологија)|ткивом]] и једино атрио-вентрикуларни сноп може да пренесе импулс из преткомора у коморе.<ref name=autogenerated1> Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: ''Медицинска физиологија'', IX издање ("Савремена администрација“ Београд, 1999.)</ref>
 
Срчани мишић се контрахује ритмично и аутоматски, а инервише га вегетативни нервни систем (симпатикус и парасимпатикус). Сигнали који изазивају срчане контракције настају у зиду десне преткоморе, али [[нервни систем]] утиче на његов ритам.<ref name="r15">{{cite book |author=Марија Михаљ, Даница Обрадовић |title=Општа анатомија |location=Нови Сад |year=2000 |isbnid= 86-489-0276-2}}</ref><ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref>
 
У раном [[детињство|детињству]] постоји благо изражена способност регенерације овог ткива, али код одраслих она уопште не постоји. Најчешћи узрок оштећења и пропадања миокарда је инфаркт.<ref name="r3"/>
Ред 16:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|author=З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић |title=Хистолошка грађа органа |issue=I издање |publisher=Бонафидес |location=Ниш |year=2001 |isbnid= 86-7434-003-2}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Arthur C. Guyton, John E. Hall |title=Медицинска физиологија,|issue=IX издање |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=1999 |isbnid= 86-387-0599-9}}