Inicijativa — разлика између измена

Iako se izvesni rudimentarni oblici inicijative mogu videti i u ranijim razvojnim fazama, prema [[Ерик Ериксон|Eriksonu]] je odlučujuće i kritično vreme za razvoj inicijative uzrast između 3 i 5 godine života. U ovoj fazi života, kada je dete uvereno da je samostalna ličnost (što je posledica povoljnog razvoja u prethodnoj fazi sticanja autonomije između 2 i 3 godine), ono mora pronaći kakva će ličnosti postati. To je period istraživanja sveta, sebe, sopstvenih interesovanja i mogućnosti, period radoznalosti i „avanturizma“. [[Ерик Ериксон|Erikson]] govori o tome da je, na ovom stadijumu razvoja, inicijativa intruzivna (nametljiva, probojna). Karakteriše je mnoštvo aktivnosti i fantazija sličnih po izgledu. To uključuje proboj u druga tela - fizičkim napadom, u uši i um drugih ljudi (dete “probija uši” svojim glasom, “upada u reč”) - agresivnim govorom; u prostor - svojim živahnim kretanjem; u nepoznato - snažnom radoznalošću. Ovo je, takođe, stadijum infantilne seksualne radoznalosti, genitalne podražljivosti, povremene preokupacije i preteranog interesovanja za oblast seksualnog, period [[Едипов комплекс|Edipalnog kompleksa]]. Inicijativa deteta se može povezati sa osećanjem krivice vezanim sa infantilnu seksualnost i biti blokirana. Ako su ekspanzija i pokušaji inicijative u ovom periodu praćeni prevelikim strahom, osećanjem krivice zbog rivalstva i seksualnih fantazija, može doći do zastoja i odustajanja od inicijative. Neuspeh u razrešavanju ove krize vodi do učvršćivanja osećanja krivice, uznemirenosti, strahovanja za život i udove (tzv. “kastracioni strah”). Druga mogućnost je razvoj takozvanog faličko narcističkog karaktera, kada se inicijativa razvija uprkos krivici, kada se negira krivica, što može dovesti do bezdušne inicijativnosti na uštrb drugih, bezosećajnosti, izražene potrebe za dominacijom.
 
[[Nebojša Jovanović (psihoterapeut)|Nebojša Jovanović]], osnivač [[O. L. I. metod|O.L.I. Integrativne Psihodinamske Psihoterapije]], govori o četiri pravca i dva smera razvoja inicijative. Smer inicijative može biti od razvoja (ka manipulaciji drugima, parazitiranju) ili ka razvoju, [[Individuacija|individuaciji]]. Pravci razvoja inicijative vezani su za izvore motivacije o kojima govore četiri [[Психоанализа|psihoanalitičke]] psihologije - psihologija [[Нагон|nagona]], psihologija [[Објектни однос|objektnih odnosa]], [[Ego psihologija]] i Self psihologija. Pokretačka sila, izvor inicijative, prema psihologiji nagona je potreba za zadovoljenjem nagona ([[Либидо|libida]] i agresije). Prema psihologiji objektnih odnosa pokretač inicijative je potreba za uspostavljanjem dobrih odnosa sa značajnim drugima-„objektima”. Prema Ego psiholozima, izvor inicijative leži u potrebi ega za ovladavanjem, adaptacijom, efikasnim funkcionisanjem. Prema Self psihologiji, bazični pokretači su sržne ambicije i ideali osobe, potreba za kreiranjem kohezivne, dobre slike o sebi. Ove teorije se ne isključuju, već se nadopunjavaju.
 
== Organizacija ličnosti u odnosu na motivacione faktore ==
129

измена