Ideologija — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Converting bare references, using ref names to avoid duplicates, see FAQ |
Нема описа измене |
||
Ред 51:
Svaka ideologija stvorena je sa '''namerom''' ovaplođenja njenih ideja u političkoj praksi, čemu treba da prethodi osvajanje svesti neke društvene grupe, a potom i celog društva. Otuda se one pri zagovaranju političkog angažmana nikada ne obraćaju samo onoj društvenoj grupaciji koja je mogući nosilac te ideologije već celom društvu. Zapravo, od te grupacije se '''zahteva''' verovanje, a od ostatka društva razumevanje, i to ne samo ideja već i načina njihove '''realizacije'''. U tom smislu je ideologija iskorak misli ka stvarnosti i most između teroije i prakse.<ref name=autogenerated4>Simeunović, D., navedeno delo, pp. 118</ref>
Bar sudeći po svetskoj ofanzivi liberalne kao opšte ideologije, i pojavi i trajanju drugih, a naročito pratikularnih ideologija, perspektive ideologije kao političke pojave su i dalje veoma dobre iako je još 1960. godine Danijel Bel<ref>vidi: Bell, D., The End of Ideology, New York, 1960.</ref> postavio tezu o '''kraju ideologija''', koju su potom razvijali mnogi, pa tako ugledna imena društvenih nauka kao što su Rejmon Aron ili
Postojanje ekologizma, feminizma, globalizma, ali i džihadizma i katolicizma, i još čega drugog ideološki pratikularnog, što preti da postane opšta ideologija, ukazuje na ljudsku potrebu oslanjanja ne samo na skupove gotovih ideja koje se tiču večnih političkih zagonetki u svakom društvu već i na nužnost razmatranja '''novih''', nastajućih problema koji traže nove ideološke postavke, i u krajnjem i nove ideologije, kojim se adekvatnije nego do sad može zadovoljiti večita i opšta ljudska želja za dobijanjem uputstva za najuspešnije moguće delanje u politici.<ref name=autogenerated4 />
| |||