Метеор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 28:
== Метеороиди ==
{{посебан чланак|Метеороид}}
Метеороиди су небеска тела величине између 100 μm и 100 m. Већа тела су [[астероид]]и, а мања [[међупланетарна прашина.]]<ref name="21st">{{Cite book |last= Hester |first= Jeff | others = Brad Smith, George Blumenthal et al. |title= 21<sup>st</sup> Century Astronomy | edition = 3<sup>rd</sup> | publisher= W. W. Norton & Company |location= New York|language= en|year= 2010 |isbnid= 970-0-393-11664-9 |pages = 332-336}}</ref> Граница између метеороида и астероида није оштра — да ли ће тело пречника десет метара бити сматрано за метеороид или за астероид је више ствар аутора. Као опште правило код ових прелазних величина се може узети да су астероиди објекти који су довољно посматрани да су познати њихови [[орбитални елементи]].<ref name="fundamental">{{Cite book |editor= Hannu Karttunen, Pekka Kröger, Heikki Oja, Markku Poutanen, Karl Johan Donner |title= Fundamental Astronomy | edition = 5<sup>th</sup> | publisher= Springer |location= Berlin|language= en|year= 2007 |isbn= 978-3-540-34143-7 |pages = 195-197}}</ref>
 
Метеороиди су најчешће [[комета|кометног]] или астероидног порекла. Комете у близини [[перихел]]а ослобађају и по неколико тона материјала у секунди. Метеороиди који су астероидног порекла настају приликом повремених судара астероида. Осим тога, с обзиром на то да су пронађени [[метеорит]]и пореклом са [[Марс]]а и [[Месец]]а, јасно је да неки метеороиди настају при удару небеских тела (метеороида, астероида, комета) у планете и сателите [[Сунчев систем|Сунчевог система]].<ref name="fundamental" /> Метеороиди кометског порекла имају густину око 0,2 g cm<sup>-3</sup> тако да углавном потпуно сагоре у атмосфери. Метеороиди астероидног порекла имају густину од око 2 g cm<sup>-3</sup>, што је довољно чврста конзистенција да могу да доспеју до површине Земље, под условом да су довољно велике масе да преживе аблацију.<ref name="eaa" /> Око 1% метеороида нису пореклом из Сунчевог система.<ref name="handbook" />
Ред 101:
 
[[Датотека:Perseid_meteor_2007.jpg|мини|десно|250п|Два [[Персеиди|Персеида]].]]
„Велики“ ројеви су метеорски ројеви који се појављују сваке године без изузетка и чији је [[ЗХР]] у максимуму већи од 10. Тренутно има девет великих ројева, и ова листа је стабилна бар од [[1950]]. Осим [[ета аквариди|η-Акварида]] и [[Јужни δ-Аквариди|Јужних δ-Акварида]], радијанти ових ројева се налазе на северној небеској хемисфери, због чега их се њихова активност боље види са [[северна хемисфера|северне хемисфере]].<ref name="guide">{{Cite book|last= Lunsford|first= Robert| year = 2009 | title = Meteors and How to Observe Them | publisher = Springer Science+Business Media, LLC |location = New York |isbn= 978-0-387-09461-8}}</ref>
 
{|{{prettytable}}
Ред 323:
== Историја метеорске астрономије ==
=== Најстарији записи ===
Метеори су познати човечанству од давнина. Древне забелешке о сјајним метеорима или метеорским пљусковима, постоје у аналима свих старих народа. Најстарији помен метеорског пљуска је забележен у [[историја Кине|кинеским]] аналима из [[18. век п. н. е.|1768. п. н. е.]]<ref name="fedinski">{{Cite book|author = V. Fedynsky (Федынский, Всеволод Владимирович) | year = 2002 | title = Meteors | publisher = University Press of the Pacific |location = Honolulu |isbnid= 0-89875-712-6 | url = http://books.google.rs/books?id=h2OmjaDrWeAC}}</ref> Још један кинески запис, [[687. п. н. е.]] бележи да су „звезде падале као киша“.<ref name="williams">{{cite journal |author= Iwan P Williams|year= 2011 |title=The origin and evolution of meteor showers and meteoroid streams |journal=Astronomy & Geophysics |volume=52 |issue=2 |pages=2.20 — 2.60 |url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1468-4004.2011.52220.x/abstract |doi=10.1111/j.1468-4004.2011.52220.x}}</ref><ref name="olivier">{{Cite book|author = Charles Pollars Olivier | year = 1925 | title = Meteors | publisher = Williams & Wilkins Company |location = Baltimore |isbnid= 1-4067-3685-6}}</ref> Белешке о метеорима се налазе и у [[кореја|корејским]] и [[јапан]]ским аналима, док се код [[Плиније Старији|Плинија Старијег]] у делу ''[[Познавање природе]]'' (''-{Naturalis historia}-'') налази запис о метеориту који је пао [[467. п. н. е.]] у [[Тракија|Тракији]], близу реке Егос-Потамос.<ref name="olivier" /> [[Диоген из Аполоније]] је понудио коректно објашњење да су метеори „невидљиве звезде које падају на земљу умирући као ватрено камење, попут камена из Егос-Потамоса“. Ово образложење је одбацио [[Аристотел]] који је у свом делу „Метеорологија“ метеорит из Егос-Потамоса прогласио обичним каменом, а метеоре објаснио као испарења из земље која се запале када се превише приближе Сунцу.<ref name="fedinski" /><ref name="williams" /><ref name="moore_data">{{Cite book|last= Moore|first= Patrick| year = 2000 | title = The Data Book of Astronomy | publisher = IOP Publishing Ltd |location = Бристол | language = {{ен}} | pages = 240-251 |isbnid=ISBN 0-7503-0620-3}}</ref> Аристотелово образложење је доминирало европском науком до краја [[18. век]]а, и метеори су сматрани атмосферском појавом у рангу [[поларна светлост|поларне светлости]], облака или снега.<ref name="st">{{Cite web |url=http://www.skyandtelescope.com/observing/objects/meteors/3304116.html |title=The Discovery of the Perseid Meteors |accessdate=29. 11. 2011. |author=Mark Littmann |date=17. 5. 2005. |publisher=Sky Publishing, a New Track Media Company}}</ref>
 
=== Прве сумње у порекло метеорита ===
Ред 334:
У то време су већ постојале прве назнаке да Аристотелово објашњење појаве метеора можда није исправно. [[Едмунд Халеј|Халеј]], који је већ одредио путању и периодичност [[комета|комете]] која данас носи [[Халејева комета|његово име]], је покушао да одреди брзину и висину болида који је виђен [[21. март]]а [[1676]]. године. Рачуница је указивала да је брзина тела које је изазвало овај болид била преко 4300 m/s, што је указивало на неземаљско порекло објекта. Осим тога, поредећи сведочанства овог догађаја из различитих места, закључио је да је висина овог метеора била преко 80 км. Међутим, погрешно је претпоставио да на тој висини нема [[Zemljina atmosfera|атмосфере]] те је закључио да је погрешио и вратио се Аристотеловом тумачењу.<ref name="williams" /><ref name="moore_data" /> [[Џон Прингл]], [[шкотска|шкотски]] лекар, је одређивао путању болида који је [[26. новембар|26. новембра]] [[1758]]. године прошао 400 километара дугим путем од средње [[Енглеска|Енглеске]] до западне Шкотске, и закључио да се болид кретао брзином од око 50 km/s, на висини од 65 km. Овај његов рад је био у највећој мери игнорисан. Готово тридесет година касније, [[1786]]. године, до истих је закључака дошао и [[сједињене Америчке Државе|амерички]] астроном [[Дејвид Ритенхаус]], анализирајући болид који је прошао [[31. октобар|31. октобра]] [[1779]]. изнад [[Вирџинија|Вирџиније]] и [[Филаделфија|Филаделфије]].<ref name="williams" />
 
Међутим, тек детаљан рад [[Ернст Хладни|Ернста Хладног]], објављен [[1794]]. на [[немачки језик|немачком]] а преведен [[1798]]. на [[енглески језик]] је навео шире научне кругове на размишљање да су метеори и метеорити космичког а не земаљског порекла. Као дописни члан Руске академије наука<ref name="fedinski" />, одговорио је на молбу професора Паласа да проучи извештаје „о камену који је пао у [[Сибир]]“.<ref name="williams" /> Хладни се озбиљно прихватио овог задатка, проучишви сва тада доступна сведочанства о метеоритима и болидима и у свом раду је недвосмислено показао да су метеори и метеорити ванземаљског порекла, те је указао на везу метеорита и болида с једне и болида и метеода с друге стране. До тада, сви ови феномени су сматрани независним. Мада рад Хладног није био одмах усвојен, он је посејао семе сумње које је проклијало захваљујући пљусковима [[Леониди|Леонида]] који су се десили ускоро.<ref name="fedinski" /><ref name="williams" /><ref name="olivier" /><ref name="eaa">{{Cite book|editor = Paul Murdin | year = 2001 | title = Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics | publisher = Institure of Physics Publishing |language = {{ен}} |isbnid=ISBN 0-7503-0440-5}}</ref>
 
Прво систематско праћење метеора су обавили [[Јохан Бенценберг]] и [[Хајнрих Брандес]] 1798. године, док су били студенти у [[Гетинген]]у. Они су посматрали метеоре између [[11. септембар|11. септембра]] и [[4. новембар|4. новембра]] међусобно удаљени 15,2 km. Укупно су уочили 402 метеора, од тога су 22 видели обојица. На основу тога су одредили да се средина трага метеора у просеку налази на висини од 89 km, потврђујући теорију Хладног о ванземаљском пореклу метеора.<ref name="williams" /><ref name="moore_data" />
Ред 367:
 
==== Видео-посматрања метеора ====
Видео посматрања представљају најмлађу и једну од најнапреднијих техника за посматрање метеора. Почетком седамдесетих година [[20. век]]а, професионални астрономи су увели ову технику, да би им се до краја осамдесетих придружили и аматери (у [[Јапан]]у [[1986]]. и [[Холандија|Холандији]] [[1987]]). Од тада, видео посматрања метеора су достигла значајан научни ниво, а од посебног интереса су мреже камера које су аутоматизоване тако да раде сваке ведре ноћи и снимке директно преносе на рачунар. Таква редовна активност је започела у Немачкој [[1999]]. године, и из ове групе је проистекла ИМО видео метеорска мрежа. Сличне мреже су успостављене 2004. у Јапану и [[Пољска|Пољској]]. До [[2007]]. године, ИМО видео метеорска мрежа је имала 30 камера распоређених на 22 посматрачка места у 9 европских држава, са укупно преко 200.000 снимака метеора. У Јапану, -{SonotaCo}- мрежа је до 2008. године нараска на 31 посматрачко место са преко 130 камера и преко 140.000 снимљених метеора, из којих је поуздано израчунато 18.650 орбита метеороида. У Пољској, Пољска мрежа за болиде ({{јез-ен|Polish Fireball Network}}) имала је 2008. године 13 посматрачких места са укупно 24 камере, са око 20.000 часова ефективног снимања и исто толико снимљених метеора годишње<ref name="handbook">{{Cite book|author = Jürgen Rendtel and Rainer Arlt | year = 2011 | title = Handbook for Meteor Observations | publisher = International Meteor Organization |location = Potstdam |isbn= 978-2-87355-020-2}}</ref>
 
Ради промовисања и координисања видео-посматрања метеора, Међународна метеорска организација (''-{IMO}-'') је 1997. године на Међународној метеорској конференцији у [[Истраживачка станица Петница|Петници]] формирала посебну видео-комисију.<ref name="imo_video">{{Cite web |url= http://imo.net/video|title= Video Observations|accessdate=26. 8. 2012. |publisher= International Meteor Organization}}</ref>
Ред 385:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|author = Jürgen Rendtel and Rainer Arlt | year = 2011 | title = Handbook for Meteor Observations | publisher = International Meteor Organization |location = Potstdam |isbn= 978-2-87355-020-2}}
* {{Cite book |ref= harv|editor = Paul Murdin | year = 2001 | title = Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics | publisher = Institure of Physics Publishing |language = {{ен}} |isbnid=ISBN 0-7503-0440-5}}
* {{Cite book |ref= harv|author = Patrick Moore | year = 2000 | title = The Data Book of Astronomy | publisher = IOP Publishing Ltd |location = Бристол | language = {{ен}} | pages = 240-251 |isbnid=ISBN 0-7503-0620-3}}
* {{Cite book |ref= harv|author = Charles Pollars Olivier | year = 1925 | title = Meteors | publisher = Williams & Wilkins Company |location = Baltimore |isbnid=ISBN 1-4067-3685-6}}
* {{Cite book |ref= harv|author = V. Fedynsky (Федынский, Всеволод Владимирович) | year = 2002 | title = Meteors | publisher = University Press of the Pacific |location = Honolulu |isbnid=ISBN 0-89875-712-6 | url = http://books.google.rs/books?id=h2OmjaDrWeAC}}
* {{Cite book |ref= harv|title=Dictionary of Geophysics, Astrophysics, and Astronomy | publisher=CRC Press | year=2001 | location=Boca Raton | isbn=0-8493-2891-8 | editor=Richard A. Matzner}}
* {{Cite book |ref= harv|author = Robert Lunsford | year = 2009 | title = Meteors and How to Observe Them | publisher = Springer Science+Business Media, LLC |location = New York |isbn= 978-0-387-09461-8}}
* {{Cite book |ref= harv|title=Philip's Astronomy Encyclopaedia | editor = Patrick Moore | publisher=Philip's | year=2002 | location=London | isbn=0-540-07863-8}}
* {{Cite book |ref= harv|editor= Hannu Karttunen, Pekka Kröger, Heikki Oja, Markku Poutanen, Karl Johan Donner |title= Fundamental Astronomy | edition = 5<sup>th</sup> | publisher= Springer |location= Berlin|language= en|year= 2007 |isbn= 978-3-540-34143-7 |pages = 195-197}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Hester |first= Jeff | others = Brad Smith, George Blumenthal et al. |title= 21<sup>st</sup> Century Astronomy | edition = 3<sup>rd</sup> | publisher= W. W. Norton & Company |location= New York|language= en|year= 2010 |isbnid=ISBN 970-0-393-11664-9 |pages = 332-336}}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Метеор