Метеор — разлика између измена

Метеороиди су небеска тела величине између 100 μm и 100 m. Већа тела су [[астероид]]и, а мања [[међупланетарна прашина.]]<ref name="21st">{{Cite book |last= Hester |first= Jeff | others = Brad Smith, George Blumenthal et al. |title= 21^st Century Astronomy | edition = 3^rd | publisher= W. W. Norton & Company |location= New York|language= en|year= 2010 |isbnid= 970-0-393-11664-9 |pages = 332-336}}</ref> Граница између метеороида и астероида није оштра — да ли ће тело пречника десет метара бити сматрано за метеороид или за астероид је више ствар аутора. Као опште правило код ових прелазних величина се може узети да су астероиди објекти који су довољно посматрани да су познати њихови [[орбитални елементи]].<ref name="fundamental">{{Cite book |editor= Hannu Karttunen, Pekka Kröger, Heikki Oja, Markku Poutanen, Karl Johan Donner |title= Fundamental Astronomy | edition = 5^th | publisher= Springer |location= Berlin|language= en|year= 2007 |isbn= 978-3-540-34143-7 |pages = 195-197}}</ref>

„Велики“ ројеви су метеорски ројеви који се појављују сваке године без изузетка и чији је [[ЗХР]] у максимуму већи од 10. Тренутно има девет великих ројева, и ова листа је стабилна бар од [[1950]]. Осим [[ета аквариди|η-Акварида]] и [[Јужни δ-Аквариди|Јужних δ-Акварида]], радијанти ових ројева се налазе на северној небеској хемисфери, због чега их се њихова активност боље види са [[северна хемисфера|северне хемисфере]].<ref name="guide">{{Cite book|last= Lunsford|first= Robert| year = 2009 | title = Meteors and How to Observe Them | publisher = Springer Science+Business Media, LLC |location = New York |isbn= 978-0-387-09461-8}}</ref>

Метеори су познати човечанству од давнина. Древне забелешке о сјајним метеорима или метеорским пљусковима, постоје у аналима свих старих народа. Најстарији помен метеорског пљуска је забележен у [[историја Кине|кинеским]] аналима из [[18. век п. н. е.|1768. п. н. е.]]<ref name="fedinski">{{Cite book|author = V. Fedynsky (Федынский, Всеволод Владимирович) | year = 2002 | title = Meteors | publisher = University Press of the Pacific |location = Honolulu |isbnid= 0-89875-712-6 | url = http://books.google.rs/books?id=h2OmjaDrWeAC}}</ref> Још један кинески запис, [[687. п. н. е.]] бележи да су „звезде падале као киша“.<ref name="williams">{{cite journal |author= Iwan P Williams|year= 2011 |title=The origin and evolution of meteor showers and meteoroid streams |journal=Astronomy & Geophysics |volume=52 |issue=2 |pages=2.20 — 2.60 |url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1468-4004.2011.52220.x/abstract |doi=10.1111/j.1468-4004.2011.52220.x}}</ref><ref name="olivier">{{Cite book|author = Charles Pollars Olivier | year = 1925 | title = Meteors | publisher = Williams & Wilkins Company |location = Baltimore |isbnid= 1-4067-3685-6}}</ref> Белешке о метеорима се налазе и у [[кореја|корејским]] и [[јапан]]ским аналима, док се код [[Плиније Старији|Плинија Старијег]] у делу ''[[Познавање природе]]'' (''-{Naturalis historia}-'') налази запис о метеориту који је пао [[467. п. н. е.]] у [[Тракија|Тракији]], близу реке Егос-Потамос.<ref name="olivier" /> [[Диоген из Аполоније]] је понудио коректно објашњење да су метеори „невидљиве звезде које падају на земљу умирући као ватрено камење, попут камена из Егос-Потамоса“. Ово образложење је одбацио [[Аристотел]] који је у свом делу „Метеорологија“ метеорит из Егос-Потамоса прогласио обичним каменом, а метеоре објаснио као испарења из земље која се запале када се превише приближе Сунцу.<ref name="fedinski" /><ref name="williams" /><ref name="moore_data">{{Cite book|last= Moore|first= Patrick| year = 2000 | title = The Data Book of Astronomy | publisher = IOP Publishing Ltd |location = Бристол | language = {{ен}} | pages = 240-251 |isbnid=ISBN 0-7503-0620-3}}</ref> Аристотелово образложење је доминирало европском науком до краја [[18. век]]а, и метеори су сматрани атмосферском појавом у рангу [[поларна светлост|поларне светлости]], облака или снега.<ref name="st">{{Cite web |url=http://www.skyandtelescope.com/observing/objects/meteors/3304116.html |title=The Discovery of the Perseid Meteors |accessdate=29. 11. 2011. |author=Mark Littmann |date=17. 5. 2005. |publisher=Sky Publishing, a New Track Media Company}}</ref>

Међутим, тек детаљан рад [[Ернст Хладни|Ернста Хладног]], објављен [[1794]]. на [[немачки језик|немачком]] а преведен [[1798]]. на [[енглески језик]] је навео шире научне кругове на размишљање да су метеори и метеорити космичког а не земаљског порекла. Као дописни члан Руске академије наука<ref name="fedinski" />, одговорио је на молбу професора Паласа да проучи извештаје „о камену који је пао у [[Сибир]]“.<ref name="williams" /> Хладни се озбиљно прихватио овог задатка, проучишви сва тада доступна сведочанства о метеоритима и болидима и у свом раду је недвосмислено показао да су метеори и метеорити ванземаљског порекла, те је указао на везу метеорита и болида с једне и болида и метеода с друге стране. До тада, сви ови феномени су сматрани независним. Мада рад Хладног није био одмах усвојен, он је посејао семе сумње које је проклијало захваљујући пљусковима [[Леониди|Леонида]] који су се десили ускоро.<ref name="fedinski" /><ref name="williams" /><ref name="olivier" /><ref name="eaa">{{Cite book|editor = Paul Murdin | year = 2001 | title = Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics | publisher = Institure of Physics Publishing |language = {{ен}} |isbnid=ISBN 0-7503-0440-5}}</ref>

Видео посматрања представљају најмлађу и једну од најнапреднијих техника за посматрање метеора. Почетком седамдесетих година [[20. век]]а, професионални астрономи су увели ову технику, да би им се до краја осамдесетих придружили и аматери (у [[Јапан]]у [[1986]]. и [[Холандија|Холандији]] [[1987]]). Од тада, видео посматрања метеора су достигла значајан научни ниво, а од посебног интереса су мреже камера које су аутоматизоване тако да раде сваке ведре ноћи и снимке директно преносе на рачунар. Таква редовна активност је започела у Немачкој [[1999]]. године, и из ове групе је проистекла ИМО видео метеорска мрежа. Сличне мреже су успостављене 2004. у Јапану и [[Пољска|Пољској]]. До [[2007]]. године, ИМО видео метеорска мрежа је имала 30 камера распоређених на 22 посматрачка места у 9 европских држава, са укупно преко 200.000 снимака метеора. У Јапану, -{SonotaCo}- мрежа је до 2008. године нараска на 31 посматрачко место са преко 130 камера и преко 140.000 снимљених метеора, из којих је поуздано израчунато 18.650 орбита метеороида. У Пољској, Пољска мрежа за болиде ({{јез-ен|Polish Fireball Network}}) имала је 2008. године 13 посматрачких места са укупно 24 камере, са око 20.000 часова ефективног снимања и исто толико снимљених метеора годишње<ref name="handbook">{{Cite book|author = Jürgen Rendtel and Rainer Arlt | year = 2011 | title = Handbook for Meteor Observations | publisher = International Meteor Organization |location = Potstdam |isbn= 978-2-87355-020-2}}</ref>

* {{Cite book |ref= harv|author = Jürgen Rendtel and Rainer Arlt | year = 2011 | title = Handbook for Meteor Observations | publisher = International Meteor Organization |location = Potstdam |isbn= 978-2-87355-020-2}}

* {{Cite book |ref= harv|editor = Paul Murdin | year = 2001 | title = Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics | publisher = Institure of Physics Publishing |language = {{ен}} |isbnid=ISBN 0-7503-0440-5}}

* {{Cite book |ref= harv|author = Patrick Moore | year = 2000 | title = The Data Book of Astronomy | publisher = IOP Publishing Ltd |location = Бристол | language = {{ен}} | pages = 240-251 |isbnid=ISBN 0-7503-0620-3}}

* {{Cite book |ref= harv|author = Charles Pollars Olivier | year = 1925 | title = Meteors | publisher = Williams & Wilkins Company |location = Baltimore |isbnid=ISBN 1-4067-3685-6}}

* {{Cite book |ref= harv|author = V. Fedynsky (Федынский, Всеволод Владимирович) | year = 2002 | title = Meteors | publisher = University Press of the Pacific |location = Honolulu |isbnid=ISBN 0-89875-712-6 | url = http://books.google.rs/books?id=h2OmjaDrWeAC}}

* {{Cite book |ref= harv|author = Robert Lunsford | year = 2009 | title = Meteors and How to Observe Them | publisher = Springer Science+Business Media, LLC |location = New York |isbn= 978-0-387-09461-8}}

* {{Cite book |ref= harv|editor= Hannu Karttunen, Pekka Kröger, Heikki Oja, Markku Poutanen, Karl Johan Donner |title= Fundamental Astronomy | edition = 5^th | publisher= Springer |location= Berlin|language= en|year= 2007 |isbn= 978-3-540-34143-7 |pages = 195-197}}

* {{Cite book |ref= harv|last= Hester |first= Jeff | others = Brad Smith, George Blumenthal et al. |title= 21^st Century Astronomy | edition = 3^rd | publisher= W. W. Norton & Company |location= New York|language= en|year= 2010 |isbnid=ISBN 970-0-393-11664-9 |pages = 332-336}}