Метеор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: обликовање ISBN-а
Ред 323:
== Историја метеорске астрономије ==
=== Најстарији записи ===
Метеори су познати човечанству од давнина. Древне забелешке о сјајним метеорима или метеорским пљусковима, постоје у аналима свих старих народа. Најстарији помен метеорског пљуска је забележен у [[историја Кине|кинеским]] аналима из [[18. век п. н. е.|1768. п. н. е.]]<ref name="fedinski">{{Cite book|author = V. Fedynsky (Федынский, Всеволод Владимирович) | year = 2002 | title = Meteors | publisher = University Press of the Pacific |location = Honolulu |id=0-89875-712-6 | url = http://books.google.rs/books?id=h2OmjaDrWeAC}}</ref> Још један кинески запис, [[687. п. н. е.]] бележи да су „звезде падале као киша“.<ref name="williams">{{cite journal |author= Iwan P Williams|year= 2011 |title=The origin and evolution of meteor showers and meteoroid streams |journal=Astronomy & Geophysics |volume=52 |issue=2 |pages=2.20 — 2.60 |url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1468-4004.2011.52220.x/abstract |doi=10.1111/j.1468-4004.2011.52220.x}}</ref><ref name="olivier">{{Cite book|author = Charles Pollars Olivier | year = 1925 | title = Meteors | publisher = Williams & Wilkins Company |location = Baltimore |id=1-4067-3685-6}}</ref> Белешке о метеорима се налазе и у [[кореја|корејским]] и [[јапан]]ским аналима, док се код [[Плиније Старији|Плинија Старијег]] у делу ''[[Познавање природе]]'' (''-{Naturalis historia}-'') налази запис о метеориту који је пао [[467. п. н. е.]] у [[Тракија|Тракији]], близу реке Егос-Потамос.<ref name="olivier" /> [[Диоген из Аполоније]] је понудио коректно објашњење да су метеори „невидљиве звезде које падају на земљу умирући као ватрено камење, попут камена из Егос-Потамоса“. Ово образложење је одбацио [[Аристотел]] који је у свом делу „Метеорологија“ метеорит из Егос-Потамоса прогласио обичним каменом, а метеоре објаснио као испарења из земље која се запале када се превише приближе Сунцу.<ref name="fedinski" /><ref name="williams" /><ref name="moore_data">{{Cite book|last= Moore|first= Patrick| year = 2000 | title = The Data Book of Astronomy | publisher = IOP Publishing Ltd |location = Бристол | language = {{ен}} | pages = 240-251 |id=ISBN 978-0-7503-0620-31}}</ref> Аристотелово образложење је доминирало европском науком до краја [[18. век]]а, и метеори су сматрани атмосферском појавом у рангу [[поларна светлост|поларне светлости]], облака или снега.<ref name="st">{{Cite web |url=http://www.skyandtelescope.com/observing/objects/meteors/3304116.html |title=The Discovery of the Perseid Meteors |accessdate=29. 11. 2011. |author=Mark Littmann |date=17. 5. 2005. |publisher=Sky Publishing, a New Track Media Company}}</ref>
 
=== Прве сумње у порекло метеорита ===
Ред 334:
У то време су већ постојале прве назнаке да Аристотелово објашњење појаве метеора можда није исправно. [[Едмунд Халеј|Халеј]], који је већ одредио путању и периодичност [[комета|комете]] која данас носи [[Халејева комета|његово име]], је покушао да одреди брзину и висину болида који је виђен [[21. март]]а [[1676]]. године. Рачуница је указивала да је брзина тела које је изазвало овај болид била преко 4300 m/s, што је указивало на неземаљско порекло објекта. Осим тога, поредећи сведочанства овог догађаја из различитих места, закључио је да је висина овог метеора била преко 80 км. Међутим, погрешно је претпоставио да на тој висини нема [[Zemljina atmosfera|атмосфере]] те је закључио да је погрешио и вратио се Аристотеловом тумачењу.<ref name="williams" /><ref name="moore_data" /> [[Џон Прингл]], [[шкотска|шкотски]] лекар, је одређивао путању болида који је [[26. новембар|26. новембра]] [[1758]]. године прошао 400 километара дугим путем од средње [[Енглеска|Енглеске]] до западне Шкотске, и закључио да се болид кретао брзином од око 50 km/s, на висини од 65 km. Овај његов рад је био у највећој мери игнорисан. Готово тридесет година касније, [[1786]]. године, до истих је закључака дошао и [[сједињене Америчке Државе|амерички]] астроном [[Дејвид Ритенхаус]], анализирајући болид који је прошао [[31. октобар|31. октобра]] [[1779]]. изнад [[Вирџинија|Вирџиније]] и [[Филаделфија|Филаделфије]].<ref name="williams" />
 
Међутим, тек детаљан рад [[Ернст Хладни|Ернста Хладног]], објављен [[1794]]. на [[немачки језик|немачком]] а преведен [[1798]]. на [[енглески језик]] је навео шире научне кругове на размишљање да су метеори и метеорити космичког а не земаљског порекла. Као дописни члан Руске академије наука<ref name="fedinski" />, одговорио је на молбу професора Паласа да проучи извештаје „о камену који је пао у [[Сибир]]“.<ref name="williams" /> Хладни се озбиљно прихватио овог задатка, проучишви сва тада доступна сведочанства о метеоритима и болидима и у свом раду је недвосмислено показао да су метеори и метеорити ванземаљског порекла, те је указао на везу метеорита и болида с једне и болида и метеода с друге стране. До тада, сви ови феномени су сматрани независним. Мада рад Хладног није био одмах усвојен, он је посејао семе сумње које је проклијало захваљујући пљусковима [[Леониди|Леонида]] који су се десили ускоро.<ref name="fedinski" /><ref name="williams" /><ref name="olivier" /><ref name="eaa">{{Cite book|editor = Paul Murdin | year = 2001 | title = Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics | publisher = Institure of Physics Publishing |language = {{ен}} |id=ISBN 978-0-7503-0440-5}}</ref>
 
Прво систематско праћење метеора су обавили [[Јохан Бенценберг]] и [[Хајнрих Брандес]] 1798. године, док су били студенти у [[Гетинген]]у. Они су посматрали метеоре између [[11. септембар|11. септембра]] и [[4. новембар|4. новембра]] међусобно удаљени 15,2 km. Укупно су уочили 402 метеора, од тога су 22 видели обојица. На основу тога су одредили да се средина трага метеора у просеку налази на висини од 89 km, потврђујући теорију Хладног о ванземаљском пореклу метеора.<ref name="williams" /><ref name="moore_data" />
Ред 386:
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|author = Jürgen Rendtel and Rainer Arlt | year = 2011 | title = Handbook for Meteor Observations | publisher = International Meteor Organization |location = Potstdam |isbn=978-2-87355-020-2}}
* {{Cite book |ref= harv|editor = Paul Murdin | year = 2001 | title = Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics | publisher = Institure of Physics Publishing |language = {{ен}} |id=ISBN 978-0-7503-0440-5}}
* {{Cite book |ref= harv|author = Patrick Moore | year = 2000 | title = The Data Book of Astronomy | publisher = IOP Publishing Ltd |location = Бристол | language = {{ен}} | pages = 240-251 |id=ISBN 978-0-7503-0620-31}}
* {{Cite book |ref= harv|author = Charles Pollars Olivier | year = 1925 | title = Meteors | publisher = Williams & Wilkins Company |location = Baltimore |id=ISBN 978-1-4067-3685-64}}
* {{Cite book |ref= harv|author = V. Fedynsky (Федынский, Всеволод Владимирович) | year = 2002 | title = Meteors | publisher = University Press of the Pacific |location = Honolulu |id=ISBN 978-0-89875-712-65 | url = http://books.google.rs/books?id=h2OmjaDrWeAC}}
* {{Cite book |ref= harv|title=Dictionary of Geophysics, Astrophysics, and Astronomy | publisher=CRC Press | year=2001 | location=Boca Raton | isbn=0-8493-2891-8 | editor=Richard A. Matzner}}
* {{Cite book |ref= harv|author = Robert Lunsford | year = 2009 | title = Meteors and How to Observe Them | publisher = Springer Science+Business Media, LLC |location = New York |isbn=978-0-387-09461-8}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Метеор