Википедија

Устав Србије из 1888. — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м ispravke
м ispravke
Ред 4:
 
== Позадина ==
Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година [[19. век]]а у Србији су формиране три политичке странке — [[Народна радикална странка]], [[Либерална странка (Србија)|Либерална странка]] и [[Српска напредна странка (Краљевина Србија)|Напредна странка]].{{sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=133}} Већ [[1880]]. постојала је декларативна сагласност свих политичких фактора (странака и двора) да је потребно донети нови устав. Према процедури која је прописана у [[Устав Србије из 1869. године|Уставу из 1869.]] било је потребно да две редовне Народне скупштине донесу решење о потреби мењања устава, а после тога се требала сазвати Велика народна скупштина која је једина могла да донесе нови устав. Две редовне Народне скупштине су [[1881]]. и [[1882]]. донеле решење о потреби промене устава.<ref name="Стојичић1">{{cite journal |ref=NIN1 |last1=Стојичић |first1=Слободанка |last2= |first2= |year=2003 |title=Девет дугих година: Како је у Србији донесен устав из 1888. године |journal=[[НИН]] |publisher= |volume= |issue=2760 |pages= |url= |doi=}}</ref>
 
Народна радикална странка је све више јачала и имала је подршку огромне већине сељаштва које је чинило близу 90% становништва земље. Либерална и Напредна странка су имале подршку трговаца, сеоских домаћина, банкара и индустријалаца.{{sfn|Јевтић|Поповић|2003|pp=133}} Већ 1882. долази до сукоба Народне радикалне и владајуће Напредне странке и до озбиљне парламентарне кризе. Пропаст акционарског друштва, Бонтуове „Генералне уније“, које је у тренутку банкротства дуговало Србији више од 34 милиона динара{{sfn|Јовановић|1934|pp=31}} ([[буџет]] Србије тада није износио више од 26 милиона{{sfn|Јовановић|1934|pp=31}}) задао је тежак ударац напредњачкој влади и допринео расту популарности радикалске опозиције. Месецима се само о томе причало.{{sfn|Јовановић|1934|pp=39}} Влада је размишљала о оставци, али је [[Милан Обреновић|кнез Милан]] био против тога.{{sfn|Јовановић|1934|pp=40-42}} Влади је требао успех који ће засенити Бонтуово [[банкрот]]ство, и због тога су министри тражили да се прогласи краљевина.{{sfn|Јовановић|1934|pp=40-42}} Кнез Милан се сложио и [[Краљевина Србија|краљевина]] је проглашена [[22. фебруар]]а 1882.{{sfn|Јовановић|1934|pp=40-42}} Ово је довело до краткотрајног усхићења у народу, али је већ након неколико дана опозиција поставила ултиматум влади да јој у року од 24 сата одговори на интерпелацију о Бонтуовој пропасти.<ref name="Стојичић1"/>{{sfn|Јовановић|1934|pp=40-42}} Када је влада то одбила, опозиција (радикали и либерали) је напустила скупштину и тако је оставила без кворума<ref name="Стојичић1"/> (који је тада износио 3/4 од укупног броја посланика{{sfn|Јовановић|1934|pp=43}}). Покушаји да се упражњена места попуне на допунским изборима су пропали, јер су радикалски посланици два пута поново бирани у скупштину.<ref name="Стојичић2">{{cite journal |ref=NIN2 |last1=Стојичић |first1=Слободанка |last2= |first2= |year=2003 |title=Од обрачуна до компромиса: Како је у Србији донесен устав из 1888. године (2) |journal=[[НИН]] |publisher= |volume= |issue=2761 |pages= |url= |doi=}}</ref> Међутим, напредњачка власт је после других избора поништила све гласове које су добили искључени посланици, а у скупштину су ушли они који су добили највише гласова иза њих. Неки од посланика који су по том принципу ушли у скупштину нису добили више од два гласа, због чега су прозвани „двогласцима“,{{sfn|Јовановић|1934|pp=55}} а читава скупштина „двогласачком“.<ref name="Стојичић2"/>
 
Напредњачка влада [[Милан Пироћанац|Милана Пироћанца]] представила је промену устава као једно од главних унутрашњих питања. Напредна и Народна радикална странка су [[1883]]. израдиле своје нацрте устава,<ref name="Стојичић2"/> очекујући сазивање Велике народне скупштине, међутим, краљ Милан је био све мање заинтересован за доношење новог устава. Напредњачки нацрт устава, који су му однели [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутин Гарашанин]] и [[Стојан Новаковић]], одбацио је као „црвењачки“.{{sfn|Новаковић|1912|pp=21}} Краљ је био свестан успона Народне радикалне странке, и знао је да би на изборима за Велику народну скупштину радикали добили већину посланичких места.<ref name="Стојичић1"/> Радикалски програм из 1881. је био заснован на принципу [[Народна сувереност|народног суверенитета]] и народне самоуправе, па се краљ бојао да ће Велика народна скупштина састављена претежно од радикала унети ове принципе и у нови устав.<ref name="Стојичић1"/> Сукоб краља Милана и Напредне странке с једне, и Народне радикалне странке с друге стране, све се више заоштравао. Краљ Милан је намеравао да искористи [[Илкин атентат|Илкин атентат из 1883.]] за обрачун са радикалима, међутим истрага није утврдила њихову умешаност а Јелена-Илка Марковић је шутила и није окривила никога да јој је помагао.<ref name="Стојичић2"/> Исте те године, недуго након победе радикала на изборима од 7. септембра 1883, избила је [[Тимочка буна]], коју је краљ искористио за обрачун са радикалима. Многи радикали су осуђени на дугогодишње затворске казне, укључујући и поједине чланове главног одбора странке. Неколико их је осуђено на смрт, међутим ниједна смртна казна није извршена.{{sfn|Јовановић|1934|pp=129}} [[Никола Пашић]] је емигрирао у [[Бугарска|Бугарску]] и тако избегао извршење смртне казне, док су остали осуђеници на смрт из редова радикала помиловани.{{sfn|Јовановић|1934|pp=129}} [[Слободанка Стојичић]] наводи да је Тимочка буна била главна прекретница у догађајима око уставне реформе. Према њој, Радикална странка после Тимочке буне и краљевог обрачуна с њом, није више била искључива и била је спремнија на преговоре и компромис са двором (посебно београдско водство странке).<ref name="Стојичић1"/>
Ред 60:
* {{Cite book |ref= harv|last=Јовановић |first=Слободан |authorlink=Слободан Јовановић |coauthors= |title=Влада Милана Обреновића, књига трећа |url=http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/TDJ-0989-009 |year=1934 |publisher=Геца Кон |location=Београд |id=}}
* {{Cite web |ref=Pravda |url=http://www.pravda.rs/2012/10/29/svi-ustavi-moderne-srbije-1835%E2%80%902006/ |title=Сви устави модерне Србије (1835—2006) |accessdate=19. 10. 2013. |last= |first= |coauthors= |date=29. 12. 2012. |work= |publisher=Правда}}
* {{cite journal |ref=Vladimir Jovanovic |last1=Јовановић |first1=Владимир |last2= |first2= |year=1997 |title=Устав од „корица до корица“ |journal=Зборник Матице српске за историју |publisher= |volume= |issue=56 |pages=193-200 |url=http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0352-5716/1997/0352-57169756194J.pdf |doi=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Новаковић |first=Стојан |authorlink=Стојан Новаковић |coauthors= |title=Двадесет година уставне политике у Србији : 1883-1903. |url=http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/LJM-0158 |year=1912 |publisher=Издање Књижарнице С. Б. Цвијановића |location=Београд |id=}}
* {{cite journal |ref=Semjakin |last1=Шемјакин |first1=Леонидович Андреј |last2= |first2= |year=2000 |title=Устав осуђен на неуспех - српски Устав из 1888. године |journal=Годишњак за друштвену историју |publisher= |volume=7 |issue=2-3 |pages=164-189 |url=http://www.udi.rs/articles/02-leonidovich.doc |doi=}}
* {{Cite web |ref=Danas |url=http://www.danas.rs/danasrs/feljton.24.html?news_id=98569 |title=Пашић постао неприкосновени вођа странке и народа |accessdate=19. 10. 2003. |last=Перовић |first=Латинка |coauthors= |date= |work= |publisher=Данас}}
* {{Cite book |ref=SD |last=Стојановић |first=Дубравка |authorlink=Дубравка Стојановић |coauthors= |title=Уље на води: огледи из историје садашњости Србије |url= |year=2010 |publisher=Пешчаник |location=Београд |isbn=978-86-86391-19-3 | ref = harv}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Устав_Србије_из_1888.”