Аденозин-трифосфат — разлика између измена

'''Аденозин трифосфат''' ('''АТП'''; по {{јез-лат|Adenosinum triphosphatum}}) је [[нуклеотид]] познат у [[биохемија|биохемији]] као „[[молекул]]ска валута“ за унутарћелијски трансфер [[енергија|енергије]]; то јест, АТП је у стању да ускладишти и транспортује енергију унутар [[ћелија (биологија)|ћелија]]. АТП такође игра важну улогу у синтези [[нуклеинска киселина|нуклеинских киселина]]. Молекули АТП-а се такође користе за складиштење корисне енергије коју биљке конвертују у [[ћелијска респирација|ћелијској респирацији]].<ref name="Кораћевић">{{Cite book | author=Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић | title=Биохемија | edition= | issue= | pages= | publisher=савремена администрација | year= | isbnid=ISBN 86-387-0622-7 | doi= | url= }}</ref><ref>{{Lehninger4th}}</ref>

Укупна количина АТП-а у људском телу износи око 0,1 [[мол (јединица)|мола]]. Енергија коју користе људске ћелије захтева [[хидролиза|хидролизу]] 200 до 300 молова АТП-а дневно. Ово значи да се сваки молекул АТП-а рециклира 2000 до 3000 пута сваког дана. АТП не може бити ускладиштен, па стога његова потрошња мора да следи убрзо након синтезе.<ref name="Guyton">{{Cite book | author=Arthur C. Guyton John E. Hall | title=Медицинска физиологија | edition= | issue= | pages= | publisher=савремена администрација Београд | year=1999 | isbndoi= | doiurl= | urlid= }}</ref>

* {{Cite book |ref= harv|author=Arthur C. Guyton John E. Hall | title=Медицинска физиологија | edition= | issue= | publisher=савремена администрација Београд | year=1999 | isbndoi= | doiurl= | urlid= }}

* {{Cite book |ref= harv|author=Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић | title=Биохемија | edition= | issue= | publisher=савремена администрација | year= | isbnid=ISBN 86-387-0622-7 | doi= | url= }}