Косовска битка (1448) — разлика између измена

До саме битке је дошло услед Хуњадијеве процене да је погодан тренутак да се Османлијама зада ударац и да се сузбију са Балкана. Са тим циљем се упутио ка [[Косово|Косову]] да би се спојио са [[Скендербег]]овим снагама, после чега је планиран заједнички поход против Мурата II. Међутим отомански султан их је предухитрио и разбио мађарске снаге пре него што су успеле да се споје са својим савезницима. У овом походу није учествовао [[српски деспот]] [[Ђурађ Бранковић]] ([[1427]]—[[1456]]), иако се битка водила на -{[[de facto]]}- његовој територији. Он је, [[Битка код Варне|као и 1444. године]], проценио да је Отоманска империја сувише јака и да се не треба залетати. Због тога га је Хуњади сматрао непријатељем и током свог похода се на тлу [[Деспотовина Србија|деспотовине Србије]] понашао као да се налази на непријатељској територији. Последица таквог његовог понашања било његово заробљавање током повлачења са Косова поља од стране деспота Ђурђа, који је од [[Мађари|Мађара]] затражио велики откуп на име учињене штете од стране Хуњадијевих снага. Иако су Османлије од њега захтевала да им преда Хуњадија, он је то одбио и након што је договорио откуп од 100.000 [[дукат]]а са Мађарима, пустио је Хуњадија из заточеништва. У битци је погинуо управитељ Вранскога приората и уједно хрватско-далматински бан Иван Секељ у народу познат и опјеван као Бановић Секула.