Еспресо истраживачки логички умањивач — разлика између измена

'''Еспресо логички умањивач''' је компјутерски програм који користи специфичне алгоритме како би се ефикасно смањила комплексност дигиталних електронских кола капија. <ref>{{Citation |first=J.P. |last=Hayes |title=Digital Logic Design |publisher=Addison Wesley |year=1993 |idisbn=ISBN 978-0-201-15461-0}}</ref> Еспресо је развио [[Robert Brayton (computer scientist)|Роберт Брејтон]] у IBM-у. Rudell је касније објавио верзију Espresso-MV 1986. године која је названа "-{Multiple-Valued Logic Minimization for PLA Synthesis}-".<ref>{{Citation |url=http://www.eecs.berkeley.edu/Pubs/TechRpts/1986/ERL-86-65.pdf |title=Multiple-Valued Logic Minimization for PLA Synthesis |first=Richard L. |last=Rudell |date = 5. 6. 1986. |journal=Memorandum No. UCB/ERL M86-65 |location=Berkeley}}</ref> Еспресо је инспирисао многе изводе.

Даље, умањени резултат може се поделити на мање делове процедуром разлагања и који се на крају може видети у слободним логичким ћелијама. Ова операција се обично назива [[Логичка оптимизација|Логичка Оптимизација]].<ref>{{Citation |first=Giovanni |last=De Micheli |title=Synthesis and Optimization of Digital Circuits |publisher=McGraw-Hill Science Engineering |year=1994 |idisbn=ISBN 978-0-07-016333-1}}</ref>

Минимизирање Булових функција ручно, коришћењем [[Карноова карта|Karnoovih mapa]] је напоран, досадан и склон грешкама процес. Није погодан за рад са више од 6 улазних променљивих, а практичан је само до 4 променљиве.<ref>{{Citation |first=Douglas |last=Lewin |title=Design of Logic Systems |publisher=Van Nostrand (UK) |year=1985 |idisbn=ISBN 978-0-442-30606-9}}</ref> Штавише, овај метод се не може аутоматизовати у облику рачунарског програма. Међутим, пошто модерне логичке функције обично нису ограничене на тако мали број променљивих, док је цена, као и ризик од прављења грешки превисоки за мануелну имплементацију логичких функција, употреба рачунара је постала неопходна.

Први алтернативни метод који је постао популаран је табеларни метод кога су развили Квин и Мекласки. Почевши са таблицом истинитости за скуп логичких функција, комбинујући миничланове чије су функције активне-ОН-поклопац-или за које је вредност функције небитна—the Don't-Care-поклопац или DC-поклопац—скуп [[Импликант|простих импликаната]] је направљен. Коначно, системска процедура почиње да налази најмањи скуп простих импликаната који одговарају излазној функцији.<ref>{{Citation |first1=Randy H. |last1=Katz |first2=Gaetano |last2=Borriello |title=Contemporary Logic Design |publisher=The Benjamin/Cummings Publishing Company |year=1994 |idisbn=ISBN 978-0-8053-2703-8}}</ref><ref>{{Citation |first=Parag K. |last=Lala |title=Practical Digital Logic Design and Testing |publisher=Prentice Hall |year=1996 |idisbn=ISBN 978-0-02-367171-5}}</ref>

Потпуно другачији приступ овом проблему је представљен у ESPRESSO алгоритму, кога је развио Брејтон e.a. на Универзитету Калифорније, Беркли.<ref>{{Citation |first1=Robert King |last1=Brayton |first2=Gary D. |last2=Hachtel |first3=Curtis T. |last3=McMullen |first4=Alberto L.. |last4=Sangiovanni-Vincentelli |url=http://portal.acm.org/citation.cfm?id=577427 |title=Logic Minimization Algorithms for VLSI Synthesis |publisher=Kluwer Academic Publishers |year=1984 |idisbn=ISBN 978-0-89838-164-1}}</ref> Уместо ширења логичке функције у миничланове, програм манипулише "коцкама", представљајући производ у ON-DC- и OFF-поклопцу итеративно. Иако резултат минимизације није увек загарантован да буде глобални минимум, у пракси је то веома блиско усклађено, а решење никад не садржи логичку сувишност. У поређењу са другим методима, ово је доста ефикасније, смањујући употребу меморије и време извршења за неколико редова величине. Његово име одражава начин прављења инстант свеже кафе. Готово да нема ограничења што се тиче броја променљивих, излазних функција и услова производа комбинационих функција блока. У принципу, на пример десетине променљивих са десетинама излазних функција су лако решени.