Историја Канаде — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 22:
Низ од четири интерколонијална рата је избио у периоду од 1689. до 1763. између Енглеске (касније Велике Британије) и Француске. [[Рат краља Вилијама]] (1689-1697) није донео територијалне промене, али их је дошло након [[Рат краљице Ане|Рата краљице Ане]] (1702-1713). Копнени део Нове Шкотске ([[Акадија (Нова Француска)|Акадија]], Њуфаундленд и област Хадсоновог залива) је дошао под британску власт по [[Утрехтски мир|Утхрехтском миру]] из 1713, а по окончању [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњег рата]] [[Париски мир (1763)|Париским миром]] (1763) Канада и већи део Нове Француске су предате Великој Британији. Британци су 1745. током [[Рат краља Џорџа|Рата краља Џорџа]] заузели француску тврђаву [[Луизбург]] на острву Кејп Бретон, али су је вратили назад 1748. одредбом [[Ахенски мир|Ахенског мира]]. По окончању [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњег рата]] [[Париски мир (1763)|Париским миром]] (1763) Канада и већи део Нове Француске су предате Великој Британији.
 
[[Краљевска објава 1763.|Краљевском објавом]] из [[1763]]. од Нове Француске образована је [[провинција Квебек]], а острво [[Кејп Бретон]] је припојено [[Нова Шкотска|Новој Шкотској]]. Она је такође ограничила језичка и верска права француских насељеника. Године 1769. Острво светог Џона (данас [[Острво Принца Едварда]]) је постало посебна колонија. Да би се спречили сукоби у Квебеку, 1774. године је донет Квебечки закон, који је проширио територију Квебека до Великих језера и долине [[Охајо (река)|Охаја]], а поново су дозвољени [[француски језик]], [[Католичка црква|католичка вера]] и француско грађанско право у Квебеку. Ово је разљутило многе становнике [[13 колонија]], што је убрзало [[Америчка револуција|Америчку револуцију]].<ref>{{cite web | author= |publisher= |title= Wars on Our Soil, earliest times to 1885 |accessdate=21. 08. 2006. |url=http://www.civilization.ca/cwm/gallery1/revolution2_e.html}}</ref>[[Париски мир (1763)|Париским миром]] из 1783. је призната независност [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]], којима су припале територије јужно од Великих језера. У Канаду је из Сједињених Држава избегло око 50.000 лојалиста верних Великој Британији.<ref name="moore">{{Cite book |first= Christopher |last=Moore |year=1994 |title=The Loyalist: Revolution Exile Settlement |publisher=McClelland & Stewart |location= Toronto |isbnid=ISBN 0-7710-6093-9}}</ref>, као и њених индијанских савезника попут [[Мохиканци|Мохиканаца]]. [[Њу Брансвик]] је издвојен из Нове Шкотске као део реорганизације насеља лојалиста у канадском приморју. Да би се угодило енглеским лојалистима у Квебеку, новим [[Уставни закон из 1791.|Уставним законом]] Квебек је 1791. подељен на франкофонску [[Доња Канада|Доњу Канаду]] и англофонску [[Горња Канада|Горњу Канаду]], чиме је обемама странама загарантована њихова изабрана законодавна скупштина.
 
=== Британска Северна Канада ===
Ред 49:
Године 1949. [[Њуфаундленд и Лабрадор]] су се придружили Канадској конфедерацији као десета покрајина. Економски развој је допринео повећању наталитета и имиграције из бројних европских земаља.<ref>{{cite web | author= Harold Troper |publisher= Ontario Institute for Studies in Education |url=http://ceris.metropolis.net/Virtual%20Library/Demographics/troper1/troper1.html |title=History of Immigration to Toronto Since the Second World War: From Toronto 'the Good' to Toronto 'the World in a City' |date=2000-03 |accessdate=19. 05. 2006.}}</ref>. Овај раст, уз политику неколико узастопних влада Либералне странке, је довео до појаве новог канадског идентитета, што је обележено усвајањем садашње [[застава Канаде|заставе са јаворовим листом]] 1965, увођењем званичне двојезичности 1969. и званичне мултикултуралности 1971. Коначно, после низа уставних конференција, [[Канадски закон|Канадским законом]] из 1982. су прекинуте све законске зависности од британског парламента. [[Устав Канаде]] је усвојен 1982, истовремено са усвајањем [[Повеља о правима и слободама грађана|Повеље о правима и слободама грађана]] као проширењем уставног система Канаде.
 
У исто време, у Квебеку су се одвијале дубоке друштвене и економске промене кроз [[Тиха револуција|Тиху револуцију]], што је довело до раста националистичког покрета у овој покрајини<ref name="QR">{{cite web| last=Bélanger| first=Claude |publisher=Marionopolis College, Montreal| url= http://faculty.marianopolis.edu/c.belanger/quebechistory/events/quiet.htm| title= Quiet Revolution| work=Quebec History| date = 3. 8. 2000.| accessdate=2008}}</ref> и радикалнијег [[Фронт за ослобођење Квебека|Фронта за ослобођење Квебека]], чије су акције покренуле [[Октобарска криза|Октобарску кризу]] 1970. Једну деценију касније одржан је неуспешан [[Референдум о независности Квебека 1980.|референдум]] о независности покрајине и међудржавном повезивању с Канадом. Потоњи покушаји [[Споразум код језера Мич|покушаји уставне реформе]] су пропали 1989. Други референдум о независности Квебека одржан је 1995., којим је независност одбијена тесном већином од 50,6% према 49,4%.<ref name="dickinson">{{Cite book| first=John Alexander| last=Dickinson| coauthors=Young, Brian| year=2003| title=A Short History of Quebec| publisher=McGill-Queen's University Press| edition=3rd| location=Montreal| isbnid=ISBN 0-7735-2450-9}}</ref> Врховни суд Канаде је пресудио да би једнострано проглашење независности било неуставно, а у парламенту је усвојен [[Закон о јасноћи]] којим су прецизирани услови договорног напуштања конфедерације.<ref name="dickinson" />
 
Током 1980-их, за време премијера [[Брајан Малруни|Брајана Малрунија]], Канада се приближила САД у економским и политичким односима. Са САД, а касније и са [[Мексико]]м је потписан споразум о слободној трговини (познат као [[НАФТА]] - северноамерички споразум за слободну трговину).
Ред 59:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|first= Christopher |last=Moore |year=1994 |title=The Loyalist: Revolution Exile Settlement |publisher=McClelland & Stewart |location= Toronto |isbnid=ISBN 0-7710-6093-9}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Farthing |first= John |title= Freedom Wears a Crown |location= Toronto |publisher=Kingswood House |year=1957|id = ASIN B0007JC4G2}}
* {{Cite book |ref= harv|last = Stacey |first= C.P.| authorlink =C.P. Stacey | title=History of the Canadian Army in the Second World War | publisher = Queen's Printer | year= 1948}}
* {{Cite book |ref= harv|first=John Alexander| last=Dickinson| coauthors=Young, Brian| year=2003| title=A Short History of Quebec| publisher=McGill-Queen's University Press| edition=3rd| location=Montreal| isbnid=ISBN 0-7735-2450-9}}
 
== Спољашње везе ==