Јован Дамјанић — разлика између измена

Дамјанић је рођен у месту [[Стража (Вршац)|Стража]] поред [[Вршац|Вршца]] у [[Банат]]у (тадашњој Војној крајини) или у месту [[Стаза (Суња)|Стаза]]<ref name="Српски биографски речник">''[[Српски биографски речник]]'' I том, А ‐ Б, Славко Гавриловић, Матица српска, Нови Сад (2004) {{ср}}</ref> на Банији.<ref>Милан Туторов, Банатска Рапсодија, Нови Сад, 2001, странаpp. 494.</ref> У армију је ступио као официр 61. пешадијске регименте и избијањем револуције [[1848.]] године је унапређен у чин [[мајор]]а у трећој [[сегедин]]ској регименти (''Honvédség''). Иако је био [[Православље|православни]] Србин, био је веома привржен идејама мађарских револуционара и реформиста.

Дамјанић је контроверзна историјска фигура. Мађари га сматрају националним херојем, дају имена улицама по њему, за њих је био један од 13 поштованих револуционарних вођа заједно са Кошутом и Гергељом и човек који се борио за нове револуционарне идеје. За [[Војводина|Војвођанске]] Србе, пошто је био Србин пореклом, је био издајица, јер је предводио мађарске снаге против Срба који су се борили за [[Српска Војводина|Српску Војводину]] против које су били Мађари, a на страни [[Хабзбург]]оваца, који су обећавали потврду статуса Српске Војводине. Тада је и добио надимак ''Љута гуја, српски издајица''. <ref name=autogenerated1>Милан Туторов, Банатска Рапсодија, Нови Сад, 2001, странаpp. 495.</ref> Приписује му се да је једном приликом изјавио „како ће убијати Србе док и последњег не буде убио, а онда ће убити и себе, јер ниједан Србин не треба да живи на кугли земаљској“. <ref name=autogenerated1 />