Далимилова хроника — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke
м Разне исправке
Ред 13:
Ни у властитој хроници, ни у тадашњем времену се нико није пријавио као аутор овог дела и све до данашњих дана није пошло за руком да се ово дело на задовољавајући начин споји са неким човеком. Анализом информација које су ту назначене у овом делу можемо закључити да се ради о високо образованом човеку тога доба вероватно [[племић]] или из [[свештеник|редова свештенства]] и ако се у најновије време пре сматра да је био пре духовног звања и према најновијим истраживањима се сматра да је Далимил био свештено лице. Био је убеђен о одговорности владара за судбину земље и народа и цени чешке владаре који су се негативно односили према немачком елементу.
 
У истраживање о аутору је изразито посегла [[чешка]] [[барок]]на историографија, када је са овим делом спојила неког болеславског кановика Далимира Мезиржичског који се наводи у Хајковој хроници као извор (прво као Томаш Пешина из Чехорода, касно се са тиме саглатио и Бохуслав Балбин). Иако данас владају двојбе дали је неко такав уопште постојао остало је ово име као познато и у употреби. Потврду о Далимилу је преузео Геласиус Добнер. Први који је у Далимилово ауторство посумњао био је Франтишек Фаустим Прохазка. Јосеф Јиречек наводио је да је то могао да буде неки јоханитски витез (у том погледу да аутор изјављује да је ратове о краљевство у годинама [[1309]]- [[1310]]1309—1310. пратио из Мале Стране где се налазила [[црква]] Девице Марије под ланцем и да је потицао из рода Роновца. Јозеф Витјезеслав Шимак је поистоветио аутора Јиндржих Берка Дубеом против чему се томе успротивио Јосеф Беран својим тврђењем да је то могао бити Хавел из Лемберка унук св. Здиславе. Франтишек Михалек Бартош се сагласио да се ради о јоханита али је место његовог становања померио у Младу Болеславу. М. Очадлик идентификовао је Далимила као Јана из Држица. Зденек Кристен је оповргао да би се могло радити о свештенику, а на њега је надовезео Здењек Фијала који наводи да је то био образован племић или пре ниже духовно лице у служби неког племића..<ref>Citace sborníku
Marie Bláhová Česká rýmovaná kronika tak řečeného Dalimila sborník Kronika tak řečeného Dalimila, Svoboda, Praha, 1977 strany 191–192</ref> До сада последњу хипотезу је изложио Томаш Едел да је то јоханита у житавској комури Јиндржих Варнсдорф, али ово тврђење има ред нападнутих тврђења.
Одмах у уводу је постављен циљ да се разради домаћи догађај и огради тада обљубљена казивања о туђим витешким судбинама. На многим местима се нуде туђи штетни утицаји и моде (турнирима, дворским свечаностима одевањима и сл.) одбацује женидбе чешких феудалаца са туђинкама (нарочито немицама) и васпитање њихове деце по туђим правилима и узорима или у туђини. У овом смислу је предлагано да хроника није доказ да [[историја]] национализма непочиње тек [[18. век]]ом.