Далимилова хроника — разлика између измена

У истраживање о аутору је изразито посегла [[чешка]] [[барок]]на историографија, када је са овим делом спојила неког болеславског кановика Далимира Мезиржичског који се наводи у Хајковој хроници као извор (прво као Томаш Пешина из Чехорода, касно се са тиме саглатио и Бохуслав Балбин). Иако данас владају двојбе дали је неко такав уопште постојао остало је ово име као познато и у употреби. Потврду о Далимилу је преузео Геласиус Добнер. Први који је у Далимилово ауторство посумњао био је Франтишек Фаустим Прохазка. Јосеф Јиречек наводио је да је то могао да буде неки јоханитски витез (у том погледу да аутор изјављује да је ратове о краљевство у годинама [[1309]]- [[1310]]1309—1310. пратио из Мале Стране где се налазила [[црква]] Девице Марије под ланцем и да је потицао из рода Роновца. Јозеф Витјезеслав Шимак је поистоветио аутора Јиндржих Берка Дубеом против чему се томе успротивио Јосеф Беран својим тврђењем да је то могао бити Хавел из Лемберка унук св. Здиславе. Франтишек Михалек Бартош се сагласио да се ради о јоханита али је место његовог становања померио у Младу Болеславу. М. Очадлик идентификовао је Далимила као Јана из Држица. Зденек Кристен је оповргао да би се могло радити о свештенику, а на њега је надовезео Здењек Фијала који наводи да је то био образован племић или пре ниже духовно лице у служби неког племића..<ref>Citace sborníku