Википедија

Голуб Бабић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м ispravke
м Разне исправке
Ред 4:
| презиме = Бабић
| слика = Srpski hajducki harambasa Golub Babic (1824-1910).jpeg
| опис_слике = Војвода Голуб Бабић (1824-1910) у време Српског устанка (1875-18781875—1878).
| дан_рођења = 7.
| месец_рођења = септембар
Ред 20:
 
== Живот ==
[[Срби|Српски]] [[војвода]] '''Голуб Бабић''', рођен је у селу [[Трубар|Трубару]] код [[Дрвар|Дрвара]] 7. септембра 1824. године од оца Илије и мајке Василије. Одраставши, најприје се борио против турског зулума као [[Хајдуци|хајдучки]] [[харамбаша]] у југозападној [[Босна|Босни]] и Тромеђи. У револуционарној 1848. години, за време [[Мађарска револуција 1848.|Мађарске револуције]], учествовао је у одреду српских добровољаца под командом [[Стеван Петровић Книћанин|Стевана Петровића Книћанина]] у борбама по [[Војводина|Војводини]]. Вратио се у Босну и 1858. године, учествује у Дољанској буни (1857-18581857—1858), гдје му гине старији брат Божо. Све до 1863. године живи у Славонији, у [[Пакрац]]у, гдје се већи дио породице Бабић преселио као и мноштво народа из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]] након неуспјеха Дољанске буне. У зиму 1863. године долази са породицом у Ђаково, на позив бискупа ђаковичког [[Јосип Јурај Штросмајер|Јосипа Јураја Штросмајера]], гдје живе неколико мјесеци под његовом заштитом, а потом се пресељава у [[Кнежевина Србија|Србију]], због страха да га аустријске власти не предају Турцима, али и због бискуповог притиска да пређе на католичанство, на шта му је Голуб одговорио: ''„Ми смо, баш због вјере, оставили и жене и дјечицу, свој завичај и оно мало сиротиње. А кад би хтјели вјером преврнути, прије би се потурчили, па би у својој земљи живјели слободно као и бегови“''. Од 1864. па све до 1875. године живи са породицом у Србији, у селу [[Стублине (Обреновац)|Стублине]] код [[Обреновац|Обреновца]], гдје их је смјестио прота лознички Игњатије Васић, пошто је у Србију прешао код [[Лозница|Лознице]].
 
Августа 1875. се враћа у Босну са своја три брата: Миланџом, Павлом и Петром, и диже народ на устанак у Црним Потоцима, између Дрвара и [[Босанско Грахово|Босанског Грахова]] кад је и изабран за вођу устаника на простору југозападне Босне. Већ до 15. септембра 1875. године имао је чету од 25 људи, а до краја мјесеца одред од око 150 људи. Устаничка војска је сваким даном бивала бројчано јача и боље наоружана. [[Илија Гутеша]] му је из [[Беч]]а послао 315 пушака ''„острагуша“'' и 6 центи барута, које му је у Србију донио Симо Бањац. Да би објединио руковођење борбама на сектору којим је руководио, формирао је главну управу устанка: главно управитељство јужнобосанског устанка, као централно руководеће тијело. Врло брзо је стекао повјерење, ауторитет и углед међу устаницима, а на борбеном плану постигао је значајне војничке успјехе. Био је велики присталица и поборник герилског ратовања. Ослобођена је територија од [[Лика|Лике]] до [[Бјелајско поље|Бјелаја]] (са Унцем, данашњи Дрвар) и од Динаре до Ливна и Гламоча. Заједно са својим седамдесет једним четовођом потписао је 2. јула 1876. године Проглас за уједињење Босне са Србијом.
Ред 35:
* [[Војна енциклопедија]], Београд, 1970., књига прва, pp. 423.
* Теиновић, Братислав: ''„Српски устанак у Босни 1875-1878“'' (Banja Luka: ''Музеј Републике Српске'', 2006)
* Теиновић, Братислав: ''„Поп Василије–Вајан Ковачевић (1844-1896) и његово свједочанство из Српског устанка у Босни (1875-18781875—1878)“'' (Бања Лука: ''Гласник удружења архивских радника Републике Српске'', год. I, бр. 1, 2009)
* Скарић, Владислав: ''„Поријекло православног народа у сјеверозападној Босни“'' (Сарајево: ''Гласник Земаљског музеја'', 1918)
* Цвијић, Јован : ''„Насеља и порекло становништва“'' књига 20 (Београд: ''Српски етнографски зборник'' у издању ''Српске краљевске академије'', 1925)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Голуб_Бабић”