Мокраћовод — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
м ispravke
Ред 1:
[[Датотека:Mokraćovod.jpg|мини|300п|Мокраћовод - попречни пресек]]
'''Мокраћовод''' (ureter) је парни цевасти орган, који спроводи дефинитивно уобличену [[мокраћа|мокраћу]] из [[бубрег]]а у [[мокраћна бешика|мокраћну бешику]]. Код одраслих особа просечна дужина мокраћовода износи 24-34-{cm}-, а пречник око 5-{mm}-. Као и остали делови мокраћних путева, и овај орган има искључиво кондукторну улогу, односно не утиче на волумен и састав [[мокраћа|урина]].<ref>{{Cite book |author=Arthur C. Guyton, John E. Hall |title=Медицинска физиологија,|issue=IX издање |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=1999 |isbnid=ISBN 86-387-0599-9}}</ref><ref>{{Cite book |author=З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић |title=Хистолошка грађа органа |issue=I издање |publisher=Бонафидес |location=Ниш |year=2001 |isbnid=ISBN 86-7434-003-2}}</ref>
 
Мокраћовод полази од [[бубрег|бубрежне карлице]], спушта се низ ретроперитонеални простор трбушне дупље и улази у малу [[карлица|карлицу]], где се завршава уливањем у [[мокраћна бешика|мокраћну бешику]]. Према томе, на њему се разликују трбушни (pars abdominalis) и карлични део (pars pelvina). Границу између ових делова чини тзв. терминална (гранична) линија. Приликом уласка у карличну дупљу мокраћовод образује граничну кривину (flexura marginalis ureteris) и у том суженом делу може да се заустави бубрежни камен. Кривина мокраћовода се пројектује на предњем трбушном зиду у пределу Халеове топографске тачке.<ref>{{Cite book |author=Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић |title=Анатомија човека – глава и врат |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=2000 |isbnid=ISBN 86-387-0604-9}}</ref><ref>{{Cite book |author=Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић |title=Дескриптивна и топографска анатомија човека |publisher=[[Научна књига]] |location=Београд, Загреб |year=1987}}</ref>
 
Мокраћоводи пролазе кроз зид [[мокраћна бешика|бешике]] укосо. Приликом растезања зида [[мокраћна бешика|мокраћне бешике]], набор њене слузнице делује као валвула и спречава враћање (рефлукс) [[мокраћа|урина]] ка уретерима и евентуално ширење [[инфекција|инфекције]] из [[мокраћна бешика|бешике]] према [[бубрег|бубрезима]].
Ред 21:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|author=Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић |title=Дескриптивна и топографска анатомија човека |publisher=[[Научна књига]] |location=Београд, Загреб |year=1987}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић |title=Анатомија човека – глава и врат |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=2000 |isbnid=ISBN 86-387-0604-9}}
* {{Cite book |ref= harv|author=З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић |title=Хистолошка грађа органа |issue=I издање |publisher=Бонафидес |location=Ниш |year=2001 |isbnid=ISBN 86-7434-003-2}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Arthur C. Guyton, John E. Hall |title=Медицинска физиологија,|issue=IX издање |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=1999 |isbnid=ISBN 86-387-0599-9}}
 
{{-}}