Напад на путнички воз у Грделичкој клисури — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke
Ред 29:
Према изјавама двојице машиновођа, Бобана Костића и Горана Микића из Ниша, воз је из нишке станице 12. априла 1999. године кренуо са 15 минута закашњења, а у то ратно време, нико није проверавао колико је путника у вагонима међународног воза који је саобраћао до Ристовца. Из НАТО авиона су испаљена четири пројектила. Два су погодила воз, а два су пала на друмски мост у близини. Од првог пројектила, испаљеног тачно у 11.39 часова, локомотива и први вагон су се одвојили од остатка композиције, а други пројектил спржио је трећи вагон, док је четврти остао залепљен за шине.
 
Бомбардовање се десило око 11.40 по локалном времену. Ракета [[AGM-130]] испаљена са [[НАТО]] [[F-15 игл|-{F-15Е}-]] погодила је мост у тренутку када је путнички воз прелазио преко моста на линији Београд - Ристовац. Ракета је погодила воз и уништила трећи и четврти вагон, док мост није уништен.<ref>Elmer Schmähling, "More or Less Exposed Non-combatants and Civilian Objects under the conditions of 'Modern Warfare'", in ''Mathematics and War'' (ed. Jens Høyrup, Bernhelm Booss), ppp. 287. Birkhäuser, 2003. ISBN 3-7643-1634-9</ref>
 
Према генералу [[Весли Кларк|Веслију Кларку]], који је био главнокомандујући НАТО снага у то време, воз је ишао превише брзо а бомба била превише близу циља да би могла да се откаже. Навео је да је прва ракета испаљена са велике удаљености од циља због чега пилот није био у могућности да визуелно препозна воз. Схватајући да је воз погођен али верујући да може још увек да заврши мисију испаљивањем на мост са кога је прошао воз, пилот је у још једном пролазу испалио другу ракету. И ова ракета је погодила воз. Кларк је описао други погодак као „неопрезан инцидент“ у коме се воз „кретао у подручју циља, скривајући се у диму првог погодтка"<ref>[http://www.nato.int/kosovo/press/p990413a.htm Press Conference by Jamie Shea and General Wesley Clark], 13 April 1999.</ref>, наглашавајући да је пилот наводно имао мање од секунде да реагује.<ref name=Glas>{{cite news| title=Film NATO iz Grdeličke klisure ubrzan skoro pet puta| url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/01/20/srpski/P00011902.shtm| work=[[Glas javnosti]]| date = 19. 1. 2000.}}</ref> НАТО је у циљу оправдавања свог напада на путнички воз, у којем су живе изгореле или масакриране цивилне жртве, приказао видео-снимак начињен камером на авиону.
Ред 54:
:„''Мишљење комитета је да је мост био легитиман војни циљ. Путнички воз није био намерно циљан. Особа која је контролисала бомбе, пилот или официр система наоружања, циљао је мост, и услед веома кратког времена, није успео да препозна долазак воза док је прва бомба била у лету. Воз је био на мосту када је мост нациљан други пут и дужина моста је око 50 метара... Мишљење комитета да информација у односу на напад са првом бомбом не даје довољно велику основу да би се започела истрага.''“<ref name="icty">"[http://www.un.org/icty/pressreal/nato061300.htm Final Report to the Prosecutor by the Committee Established to Review the NATO Bombing Campaign Against the Federal Republic of Yugoslavia], International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia, 13 June 2000.</ref>
 
Комитет се поделио по питању да ли се пилот понашао непромишљено. Ипак препоручује „''да напад на воз у Грделичкој клисури не би требало да истражује тужилац.''“<ref name="icty" /> А. П. В. Роџерс је прокоментарисао да комитет „''мора да сматра да је испаљивање првог пројектила била легитимна акција против војног циља, као закључак је био да цивилне жртаве тог напада нису несразмеране, и да је испаљивање друге ракете грешка расуђивања у жару тренутка.''“ <ref>A.P.V. Rogers, "What is a legitimate military target?", in ''International Conflict and Security Law: Essays in Memory of Hilaire Mccoubrey'', ppp. 167. Cambridge University Press, 2005. ISBN 0-521-84531-9</ref>
 
== Додатна информација ==