Прогресивна парализа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
м ispravke
Ред 38:
 
== Клиничка слика ==
Клиничка слика прогресивне парализе састоји се од комбинације неуролошких и психијатријских симптома и знакова.<ref>Swatz MN. ''Neurosyphilis''. In: Holmes KK, Mardh P, Sparling PF, Wiesner PJ, editors. Sexually transmitted diseases. New York: McGraw-Hill; 1990. ppp. 231–46.</ref> У основи болести лежи
прогресивни фронтотемпорални менингоенцефалитис са последичним нарушеним кортексним функцијма;
* поремећај личности, збуњеност, раздражљивост, депресија
Ред 48:
woman with disorientation and amnesia.'' Lancet 1999;354(9192): 1786.</ref> <ref>Kodama K, Okada S, Komatsu N, Yamanouchi N, Noda S, Kumakiri C, et al. ''Relationship between MRI findings and prognosis for patients with general paresis.'' J Neuropsychiatry Clin Neurosci 2000; 12(2): 246−50</ref>
 
Неуролошким прегледом се региструју уске зенице са угашеном реакцијом на светлост (Аргил-Робертсонове зенице), што је такође типичан неуролошки знак неуросифилиса. <ref>Tramont CC. ''Treponema pallidum (syphilis).'' In: Mandell GL, Benett JE, Dolin R, editors. Principles and prctice of infectious disease. New York: Churchill Livingstone; 1995. ppp. 2117–33.</ref>
 
„''За разлику од овога, у студији Хоосхманда. и сар.<ref>Hooshmand H, Escobar MR, Kopf SW.''Neurosyphilis. A study of 241 patients''. JAMA 1972; 219(6): 726−9.</ref> у којој је приказан 241 нови случај, већина болесника била је без симптома док су остали имали атипичне синдроме. У истој серији свега 49% болесника имало је позитивне нетрепонемне тестове за сифилиса“''
Ред 59:
 
== Дијагностика ==
[[сифилис|Терцијарни сифилис]] дуго времена може остати [[Клиничка слика|клинички потпуно асимптоматски]],<ref>''Tramont EC. Treponema pallidum (syphilis)''. In: Mandell GL, Benett JE, Dolin R, editors. Mandell, Douglas, and Benett's ''Principles and practice of infectious disease.'' 5th ed. Philadelphia: Churchill Livingstone; 2000. ppp. 2474–90.</ref> или имати форму [[менингитис]]а, менинговаскуларног сифилиса са развојем можданог инфаркта, табес дорзалиса, прогресивне парализе или изоловане оптичке атрофије, што може довести до значајног [[Терапија|терапијског]] кашњења. С друге стране, адекватно и правовремено [[лечење]] може допринети значајаном опоравку код свих болесника. Зато у [[Диференцијална дијагноза|диференцијалној дијагностици]] код [[болесник]]а са [[Деменција|деменцијом]] или [[Психоза|психотичним поремећајем]] обавезно треба мислити и на [[сифилис]] [[нервни систем|нервног система]] и применити комбинацију различитих [[Утврђивање болести|тестова]], којима се, уз типичан налаз у [[ликвор]]у, поузданост [[Дијагноза|дијагнозе]] значајно повећава. Овакав приступ захтева примену следећих дијагностичких процедура;
 
* ''Историја болести;'' у [[Историја болести|историји болести]] постоје подаци о прележаном сифилису пре више година. У [[Анамнеза (медицина)|личној анамнеза]] често је присутан и податак о [[промискуитет|промискуитетном сексуалном понашању]] и раније леченој коронарнеок болести.