Џедеф Ре — разлика између измена

48 бајтова додато ,  пре 7 година
м
Робот: обликовање ISBN-а
м (Робот: обликовање ISBN-а)
== Краљева гробница ==
[[Датотека:Louvre 032007 19.jpg|мини|Џедеф Реова статуа]]
Џедеф Ре је саградио пирамиду у близини села [[Абу Раваш]] <ref name="a4">{{Cite book|last1=Verner|first1=Miroslav|last2=Bareš|first2=Ladislav|last3=Vachala|first3=Břetislav|title=Encyklopedie starověkého Egypta|url=http://books.google.com/books?id=a8aTtgAACAAJ|year=2007|location=Praha|publisher=Libri|isbn=978-80-7277-306-0|pp=397-}}</ref> која се налази око 10 километара од града [[Каиро|Каира]] око 8 километара <ref name="a10">{{harvnb|Krejčí|Magdolen|2005|pp=285}}</ref> северозападно <ref name="a8">{{Cite book|last=Shaw|first=Ian|authorlink= |coauthors= |title=Dějiny starověkého Egypta|year=2003|url= |publisher=Kapitola Stará říše |location=Brno|id=ISBN 978-80-7257-975-4|pages=112-}}</ref> од Гизе <ref name="a6">{{harvnb|Krejčí|Magdolen|2005|pp=234}}</ref> на стеновитим падинама <ref name="a4" /> успињући се високо над Нилом. Владарева пирамида је најсеверније положена пирамида у Египту <ref name="a2">{{cite book|last=Zamarovský|first=Vojtěch|title=Bohové a králové starého Egypta|url=http://books.google.com/books?id=I6y8AAAACAAJ|year=2005|publisher=Brána|isbn=978-80-7243-267-7|pages=262}}</ref>. Градња пирамиде се свршила брзо после њеног одпочињања градње. <ref name="a8" />. Њена основа је имала око 100 x 100 метара <ref name="a2" /> и остатци пирамиде се уздижу до 10 метара. Јако лоше стање остатака пирамиде се догађа после вађења камена у 19 веку када је отуда сваког дана у Кајиро одношен [[камен]] на 300 дева<ref name="a10" /> . Археолози сада допуштају теорију да пирамида никада није била завршена. Најновија истраживања доказују да је [[пирамида]] била завршена али је велика количина пирамиде у 2. веку била растављена. У бољем стању се сачувало само подземље пирамиде али погребна комора је затрпана и неприступна и сматра се да би ту могао да буде и владарев саркофаг <ref name="a10" />
 
Због тога што је у [[Абу Раваш]]у нађен велики број изломљених [[скулптура]] сматрало се да је Редеф Ре дошао на власт и трон на укор свога брата [[Каџаб]]а и да је после смрти био затрт <ref name="a4" /> . Ова теорија је данас превазиђена <ref name="a4" /> Између фрафмената више од 20 скулптура је једна остала сасма недотакнута која је представљала владара као сфингу <ref name="a10" /> . Осим тога се сачувала још једна скулптура која је израђена од црвеног [[камен]]а [[кремен]]а која је израђена у највишем уметничком квалитету <ref name="a10" /> . Употреба црвене боје је резултирала сунчаним култом као И чињеницом да је црвена боја блиска тону људског тела <ref name="a7">{{harvnb|Krejčí|Magdolen|2005|pp=286}}</ref> . Ту се у ствари ради о најстаријим вајарским делима сфинга у Египту и нешто мање старије од Редеф Реове сфинге у [[Гиза|Гизи]] <ref name="a10" />.
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Shaw|first=Ian|authorlink= |coauthors= |title=Dějiny starověkého Egypta|year=2003|url= |publisher=Kapitola Stará říše |location=Brno|id=ISBN 978-80-7257-975-4|pages=112-}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Krejčí|first1=Jaromír|last2=Magdolen|first2=Dušan|title=Zajímavosti ze země pyramid aneb100 nej ze starého Egypta|url=http://books.google.com/books?id=njmEAAAACAAJ|year=2005|location=Praha|publisher=Libri|isbn=978-80-7277-251-3|pages=285-}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Verner|first1=Miroslav|last2=Bareš|first2=Ladislav|last3=Vachala|first3=Břetislav|title=Encyklopedie starověkého Egypta|url=http://books.google.com/books?id=a8aTtgAACAAJ|year=2007|location=Praha|publisher=Libri|isbn=978-80-7277-306-0|pp=397-}}
 
== Додатна литература ==
* Peter A. Clayton: ''Die Pharaonen.'' Bechtermünz, Augsburg 1994, ISBN 978-3-8289-0661-37, S. 50–51.
* Thomas Schneider: ''Lexikon der Pharaonen.'' Albatros, Düsseldorf 2002, ISBN 978-3-491-96053-34, S. 112–113.
* Jürgen von Beckerath: ''Handbuch der Ägyptischen Königsnamen.'' 2. Auflage. von Zabern, Mainz 1999, ISBN 978-3-8053-2591-62, S. 52–53, 178.
* Fondation Eugéne Piot: ''Monuments et Mémoires.'' Paris, S. 25, 59.
* Jean-Claude Goyon: ''Nouvelles inscrpitions rupestres du Wâdi Hammâmât.'' Paris 1957, Nr. 23s.
* Zahi Hawass (Hrsg.): ''Die Schätze der Pyramiden''. Weltbild, Augsburg 2003, ISBN 978-3-8289-0809-83, S. 224–230.
* Mark Lehner: ''Geheimnis der Pyramiden.'' Orbis, München 1999, ISBN 978-3-572-01039-X4, S. 120–121.
* Michel Valloggia: ''Au coeur d'une pyramide. Une mission archéologique en Egypte.'' InFolio, Gollion 2001, ISBN 978-2-88474-100-32.
* Miroslav Verner: ''Die Pyramiden.'' Rowohlt, Hamburg 1999, ISBN 978-3-499-60890-12, S. 247–253.
* Jürgen von Beckerath: ''Chronologie des pharaonischen Ägypten.'' von Zabern, Mainz 1997, ISBN 978-3-8053-2310-79, S. 26, 38f., 154, 156–159, 175, 188.
* Aidan Dodson, Dyan Hilton: ''The Complete Royal Families of Ancient Egypt.'' The American University in Cairo Press, London 2004, ISBN 978-977-424-878-38, S. 52–61.
* Klaus-Peter Kuhlmann: ''Der „Wasserberg des Djedefre“ (Chufu 01/1). Ein Lagerplatz mit Expeditionsinschriften der 4. Dynastie im Raum der Oase Dachla.'' In: ''Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Kairo.'' (MDAIK) Bd. 61, von Zabern, Mainz 2005, ISBN 978-3-8053-3496-69, S. 243–289.
* Miroslav Verner: ''Archaeological Remarks on the 4th and 5th Dynasty Chronology.'' In: ''Archiv Orientální.'' Bd. 69, Prag 2001, S. 363–418 ([http://www.gizapyramids.org/pdf%20library/verner_archiv_or_69.pdf PDF; 31 MB]).
* Dietrich Wildung: ''Die Rolle ägyptischer Könige im Bewußtsein ihrer Nachwelt. Teil I. Posthume Quellen über die Könige der ersten vier Dynastien'' (= ''Münchener Ägyptologische Studien.'' (MÄS) Bd. 17). Deutscher Kunstverlag, München/ Berlin 1969, S. 193–199.
1.572.075

измена