Политичка странка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 52:
== Однос државе према политичким странкама ==
Држава може према политичким странкама заузимати различите ставове. Четири најпознатија става државе према политичким странкама јесу:
* '''став забране''' (кад држава забрањује оснивање и рад сваке странке или само оних које имају противуставне циљеве);
* '''став игнорисања''' (кад се држава не интересује за страначки живот, ограничавајући се у односима према странкама на захтеве да се њихов рад одвија у границама поштовања кривичних и полицијских прописа);
* '''став признавања''' (кад држава посвећује посебно законодавство странкама, кад их подвргава обавезној регистрацији и кад установаљава норме како би се омогућила контрола демократичности њихове унутрашње организације, посебно кад им додељује јавну службу и право предлагања кандидата на представничким изборима);
* '''став инкорпорисања''' (кад постоји држава-странка, тј. кад држава признаје једној странци јавну функцију одређивања правца државне политике и кад предвиђа институционално спајање између државних и страначких органа, тако што се вођење државне политике поверава страначким органима).;{{sfn|Марковић|2006|pp=310-311}}
 
== Правна природа политичке странке==
Правна природа политичке странке је двострука: она је, с једне стране, удружење грађана, тј. уједињење људи чврско орагнизованих и правно повезаних ради извршавања заједничког политичког циља, а с друге, странка је државни орган, с обзиром на своје својство организоване групе бирача који учествују на изборима и с обзиром на својство парламентарне групе. У ствари, држава признаје као споствене активности које странка обавља у та два свосјтва, пошто је нпр. власт предлагања кандидата на представничким изборима државна власт, чије вршење има за циљ формирање државних органа.