Балша III Балшић — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Разне исправке)
Нема описа измене
[[Датотека: Balsa III od 1405 do 1418.png|мини|десно|350п|Покрети снага од 1405, до 1418.]][[Датотека:Pocetak drugog skadarskog rata.png|мини|десно|350п|Почетак Другог скадарског рата: 1. Снаге Балше III заузимају Дриваст ; 2. Млетачке снаге (Котор прилази Млечанима , a Будва се предаје њиховој флоти)]]
[[Датотека:Balsa III Balsic 1421 1a.svg|мини|десно|350п|Стање посједа Венеције и Балше III Балшића, над градовима у Зети и сјеверној Албанији, 1421. године.]]
[[Датотека:Grb sa barskog novca Balše III.png|мини|десно|230п|Грб Балше III са његовог новца кованог у Бару (Стари Бар)]]
'''Балша III Страцимировић''' ([[1387]] — [[1421]], владао 1403—1421.) је син [[Ђурађ II Балшић|Ђурђа II Страцимировића Балшића]] и [[Јелена Лазаревић Балшић Хранић|Јелене Балшић]]. Свога оца, Ђурађа II, наслиједио је са седамнаест година – „ у добром узрасту“, како су навели Дубровчани. Балши III и његовој мајци Јелени, [[Јелена Лазаревић Балшић Хранић|„госпођи Лени“]] (главном савјетнику владара Зете) била је страна ситна политика [[Ђурађ II Балшић|Ђурђа II Страцимировића Балшића]], који је Млечанима поклонио стратргијски важна и плодна мјеста у скадарском крају ([[Скадар]], [[Дриваст]] и [[Свети Срђ (трг)|Свети Срђ]], са околином). Желећи да обнови стару моћ Балшића и ослањајући се на свог ујака, деспота [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]], улазио је у ратове са Венецијом ([[Млетачка република|Млетачком републиком]]) супростављајући се и њеној незајажљивој експанзији. Војевања су испунила више од половине његове владавине, а у ратној оскудици ни цркве није могао да обдари већим прилозима. Оснивајући манастир Св. Николе, у Прасквици, изнад Светог Стефана (Паштровићи) [[1413]]. године – постављајући прве монахе, издаје оснивачку повељу и даје само земљу за зидање цркве (манастирска црква је почетком XIX вијека порушена од Наполеонових Француза). Познато је да Балша III није имао милости према противницима, посебно људима који су се од њега одметнули. Заробљеницима је сјекао: руке, ноге, језике и носеве, па их тако унакажене остављао на бојишту, као опомену другима. Штедећи усјеве и винограде, пустошио је домове сељака који су обећали вјерност Венецијанцима и злостављао становнике [[Улцињ]]а и [[Будва|Будве]], који су 1405. године сами прихватили млетачку власт.
== Почетак Скадарског рата ==