Методика наставе географије — разлика између измена

м
Враћене измене 93.86.204.189 (разговор) на последњу измену корисника 147.91.1.45
м (Враћене измене 93.86.204.189 (разговор) на последњу измену корисника 147.91.1.45)
„Образован је онај човек који зна где ће наћи оно што не зна“ — [[Георг Зимел]]. Географија као наука је погодна за проучавање и има могућност да развије интересовање и радозналост код ученика и слушалаца. Њен задатак је да мотивише појединца да рад и истраживање. Улога наставника је да осавремењује градиво и да на најприкладнији начин приближи слушаоцу.
=== Принцип систематичности и поступности ===
Свако знање треба усвајати постпуно и систематично, од самог почетка. Основе овог принципа дефинисао је немачки учитељ Дистервег Фридрих Адолф Вилхелм на основу обрасца — „суштина поступности лежи у четири правила: од ближег ка даљем, од једноставног ка сложеном, од лакшег ка тежем, од познатог ка непознатом“. Ученици стичу географска знања по системском редоследу, то јест садржаји морају да буду конципирани тако да произлазе једни из других и да усвајање наредних садржаја зависи од квалитета претходно усвојених знања. Ученици усвајају системска знања према четири дидактичко-методичка правила које је формулисао и установио немачки педагог и теоретичар наставе Адолф Вилхелм Дистервег, а која су делимично модификована и прилагођена учењу географије (Диестервег, 1835). То су:
 
просторно – од ближег ка даљем;
према поступности – од једноставног ка сложеном;
према редоследу памћења – од лакшег ка тежем;
према степену сазнајности – од познатог ка мање познатом и непознатом, односно од конкретног ка апстрактном.
 
У настави географије правило од ближег ка даљем се односи на изучавање и поучавање садржаја регионалне географије. Прво треба изучавати своју земљу, затим земље које се са њом граниче, па земље у даљем окружењу. У случају Србије, логика примарног географског изучавања блиских и регионално повезаних целина упућује на изучавање Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Румуније и Бугарске. Друго правило се примењује према вертикалној и хоризонталној поступности. Вертикална поступност се односи на изучавања програмских садржаја по разредима (узрасту ученика). Хоризонтална поступност подразумева изучавање према тежини градива у оквиру тематске целине и лекције (лат. lectio – наставно градиво које се обрађује у току једног школског часа). Лекција почиње једноставнијим садржајима, а наставља се постепеним изучавањем тежих делова градива. Правило од једноставнијег ка сложенијим садржајима налази општу примену у настави географије у основној школи. До усвајања сложенијих садржаја се долази поступно, на основу познатих чињеница и географских веза. Треће правило, по којем се прво памте географске чињенице, као лакши део наставног садржаја, представља формирање основе за памћење тежих садржаја, као што су географски процеси. Четврто, правило сазнајности, примењује се градацијом садржаја према достигнутом нивоу познавања градива или делова градива. У наставним програмима географије заступљени су садржаји који се односе на конкретне географске чињенице, али и садржаји које ученици доживљавају као апстрактне. У наставним ситуацијама у којима постоји могућност градације и повезивања, прво се уче и памте конкретни, а затим апстрактни географски садржаји. Принцип систематичности и поступности у настави географије захтева да се географска материја обликује у логичке целине (наставне теме) и да се онда разврстава на наставне јединице. Поступност у настави подразумева увођење ученика у ново градиво на темељу стеченх знања, а у складу са његовим умним потенцијалима.
 
===Organizacioni oblici rada u nastavi geografije===
Подебљан текст Organizacioni oblici nastave geografije - Grupni oblik; - Rad u paru; - Frontalni rad; - Individualni rad; - Timska nastava
 
Grupni oblik rada u nastavi geografijeGrupni rad predstavlja organizacioni oblik nastave čiji je cilj da se ostvari samostalnost učenika u radu uz istovremenu saradnju sa drugim učenicima. Svrha rada u grupi je zajedničko rešavanje zadataka gde svaki učenik dobija deo zadatka koji treba da reši. Grupe mogu biti homogene i nehomogene, a formiraju ih učenici ili nastavnik prema odabranom kriterijumu. Homogene grupe se formiraju prema kognitivnim sposobnostima učenika, tj. prema težini zadatka. Učenici dobijaju zadatke primerene svojim sposobnostima. Učenici koji pokazuju najviši nivo znanja dobijaju najteže zadatke, slede grupe sa zadacima za čije rešavanje su potrebne prosečne kognitivne sposobnosti i nivo znanja i grupe čiji zadaci su strukturirani na nivou razumevanja gradiva. Učeniku se pruža mogućnost pomeranja iz grupe u kojoj je započeo rad u grupu za rešavanje složenijih zadataka. Sa sociološkog aspekta rad u homogenoj grupi ne treba često primenjivati jer se učenici razvrstavaju prema uspehu, što rezultuje pojavom da deca komuniciraju sa manje od jedne trećine odeljenja. U nastavi geografije rad u grupi omogućava rešavanje višeslojnih zadataka uz primerenu aktivnost svih članova grupe. Grupni rad je pogodan za rešavanje zadataka iz oblasti fizičke, regionalne geografije, demogeografije, kartografije, turističke geografije i drugih geografskih disciplina. Nastavnik može da postavi zadatak grupi da obradi regiju Alpa. Učenici treba da podele zadatak tako da svako obradi po jedan deo Alpa. Prvi učenik može obraditi spoljašnje, drugi unutrašnje Alpe, treći glečere i glečerska jezera, četvrti turistički značaj Alpa, peti učenik može pratiti rad ostalih učenika, izrađivati skicu za prezentovanje, otvoriti diskusiju o oblikovanju svih delova u jednu celinu i zajedno sa ostalim članovima grupe utvrditi teze za prezentovanje. Raspoloživi vremenski okvir je orijentir za rad i svaki član grupe treba svoj deo zadatka da ispuni na vreme kako bi učenik čiji je zadatak da prezentuje rešenja imao vremena da sagleda sve prispele elemente i oblikuje celinu. Rad u grupi podstiče i afirmiše vaspitnu funkciju obrazovanja, a interesi pojedinaca ugrađeni su u interes grupe. U grupnom radu svaki član može da izrazi svoju individualnost, a nastavniku je lakše da motiviše aktivnost grupe nego celog odeljenja. Grupni rad je podesan za razvijanje socijalnih odnosa među učenicima.
 
 
Свако знање треба усвајати постпуно и систематично, од самог почетка. Основе овог принципа дефинисао је [[Немачка|немачки]] учитељ [[Дистервег Фридрих Адолф Вилхелм]] на основу обрасца — „суштина поступности лежи у четири правила: од ближег ка даљем, од једноставног ка сложеном, од лакшег ка тежем, од познатог ка непознатом“.
Ученици стичу географска знања по системском редоследу, то јест садржаји морају да буду конципирани тако да произлазе једни из других и да усвајање наредних садржаја зависи од квалитета претходно усвојених знања.
Трајност знања зависи од усмеравања целог наставног процеса. За добијање консолидованих географских знања неопходно је понављање више пута и проверавање до потпуног запамћивања. Трајност се показује у способностима примене стечених знања. Садржаји који одражавају суштину географског процеса најдуже се памте.
Учење је процес стицања знања, док је памћење способност задржавања и активирања знања. Степен заборављања географских садржаја зависи од концентрације у току учења, понављања, протока времена (осипање трагова памћења), ометања и потискивања. Интенционално учење и учење у чијој је основи изражен фактор мотивације, знатно успорава процес заборављања. Сличност географских наставних садржаја може да изазове отежано памћење и задржавање у дугорочној меморији. Када се изучавају две или више међусобно сличних географских регија, без обнављања и проверавања, тада се може јавити ометање у запамћивању и отежано досећање приликом проверавања знања на крају тематске целине. Намера да се садржај запамти или фактор воље на дужи рок, позитивно делује на степен запамћивања. Темељно научени садржаји отпорнији су на заборављање. Активно реаговање током учења у смислу анализирања и формулисање географских процеса својим речима, записивање и географско размишљање спречавају појаву монотоности у учењу, а тиме и смањују степен заборављања. Мисаоне активности усмерене на проналажење значења за непознате садржаје, повезивање са познатим, асоцијативно памћење, постављање питања себи и размишљање како би то разјаснили неком другом, успоравају фактор заборављања и потискивања. Доказано је да вербално понављање, или једно гласно понављање побољшава запамћивање чак до 25%. Временско распоређивање понављања је веома битан фактор спречавања заборављања. Према теорији осипања памћења („теорија стаза“) степен заборављања одређеног садржаја условљен је понављањем и размишљањем о материји која се учи.
'''Подебљан текст'''
'''Organizacioni oblici nastave geografije'''
- Grupni oblik;
- Rad u paru;
- Frontalni rad;
- Individualni rad;
- Timska nastava
 
''Grupni oblik rada u nastavi geografije''Grupni rad predstavlja organizacioni oblik nastave čiji je cilj da se ostvari samostalnost učenika u radu uz istovremenu saradnju sa drugim učenicima. Svrha rada u grupi je zajedničko rešavanje zadataka gde svaki učenik dobija deo zadatka koji treba da reši. Grupe mogu biti homogene i nehomogene, a formiraju ih učenici ili nastavnik prema odabranom kriterijumu. Homogene grupe se formiraju prema kognitivnim sposobnostima učenika, tj. prema težini zadatka. Učenici dobijaju zadatke primerene svojim sposobnostima.
Učenici koji pokazuju najviši nivo znanja dobijaju najteže zadatke, slede grupe sa zadacima za čije rešavanje su potrebne prosečne kognitivne sposobnosti i nivo znanja i grupe čiji zadaci su strukturirani na nivou razumevanja gradiva. Učeniku se pruža mogućnost pomeranja iz grupe u kojoj je započeo rad u grupu za rešavanje složenijih zadataka. Sa sociološkog aspekta rad u homogenoj grupi ne treba često primenjivati jer se učenici razvrstavaju prema uspehu, što rezultuje pojavom da deca komuniciraju sa manje od jedne trećine odeljenja. U nastavi geografije rad u grupi omogućava rešavanje višeslojnih zadataka uz primerenu aktivnost svih članova grupe. Grupni rad je pogodan za rešavanje zadataka iz oblasti fizičke, regionalne geografije, demogeografije, kartografije, turističke geografije i drugih geografskih disciplina. Nastavnik može da postavi zadatak grupi da obradi regiju Alpa. Učenici treba da podele zadatak tako da svako obradi po jedan deo Alpa. Prvi učenik može obraditi spoljašnje, drugi unutrašnje Alpe, treći glečere i glečerska jezera, četvrti turistički značaj Alpa, peti učenik može pratiti rad ostalih učenika, izrađivati skicu za prezentovanje, otvoriti diskusiju o oblikovanju svih delova u jednu celinu i zajedno sa ostalim članovima grupe utvrditi teze za prezentovanje. Raspoloživi vremenski okvir je orijentir za rad i svaki član grupe treba svoj deo zadatka da ispuni na vreme kako bi učenik čiji je zadatak da prezentuje rešenja imao vremena da sagleda sve prispele elemente i oblikuje celinu.
Rad u grupi podstiče i afirmiše vaspitnu funkciju obrazovanja, a interesi pojedinaca ugrađeni su u interes grupe. U grupnom radu svaki član može da izrazi svoju individualnost, a nastavniku je lakše da motiviše aktivnost grupe nego celog odeljenja. Grupni rad je podesan za razvijanje socijalnih odnosa među učenicima.
 
 
== Види још ==