Полупроводничка меморија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Memory types}}
Линија 16 ⟶ 15:
| doi =
| id =
|id=ISBN
[[Регистри са сменом]], [[процесорски регистри]], [[бафери података]] и остали мали регистри који немају [[декодер адреса|механизам декодирања меморијске адресе]] се не сматрају као меморија иако складиште дигиталне податке.
Линија 45 ⟶ 44:
| doi =
| id =
|id=ISBN
| last = Arora
| first = Ashok
Линија 56 ⟶ 55:
| doi =
| id =
|id=ISBN
* '''DRAM''' (''[[Динамичка меморија насумичног приступа]]'') која садржи меморијске ћелије које се састоје од једног [[капацитатора]] и једног транзистора по биту. Ово је најјефтинији и најгушћи, па се користи код многих рачунара као главна меморија. Међутим, [[наелектрисање]] који складишти податке у меморијским ћелијама временом исцури, тако да меморијске ћелије временом морају бити [[memory refresh|освежене]] (преписане). Процес освеживања је аутоматски и неприметан кориснику.
** '''FPM DRAM''' (''[[Dynamic RAM|Fast page mode DRAM]]'') Старији тип асинхроног DRAM-а који се побољшао у односу на претходни тип омогућујући да се приступи једној "страни" брже. Коришћен средином 1990. година.
|