Полупроводничка меморија — разлика између измена

У полупроводничком меморијском чипу, сваки [[binaryбит digit(рачунарство)|бит]] бинарних података се складишти на месту званом ''[[меморијска ћелија (рачунари)|меморијска ћелија]]'' састоји се од једног или више [[транзисторатранзистор]]а. Меморијске ћелије су слагане у правоугаонастим деловима на површини чипа. Једно-битне меморијске ћелије су груписане у малим јединицама које се називају ''речи'' којима се приступа заједно као једној меморијској адреси. Меморија се производи по [[дужини речи]] то је обично јачина двојке, типично ''N''=1, 2, 4 или 8 бита.

Подацима се приступа начином [[мемориска адреса|меморијске адресе]] примењиваним на адресе чипова, адресним иглама, које одређују којој речи у чипу се треба приступити. Ако се меморијска адреса састоји из ''M'' бита, број адресе на чипу је 2^''M'', свака садржи ''N'' бит речи. Стога, количина података складиштених на чипу је ''N''2^''M'' бита.<ref name="Dawoud" /> Капацитет података је обично јачине два: 2, 4, 8, 16, 32, 64, 128, 256 и 512 мерено у [[kilobitкилобит]]sима, [[megabitмегабит]]sима, [[gigabitгигабит]]sима или [[terabitтерабит]]sима, овде дефинисани по [[бинарни префикс|бинарним префиксима]]. Тренутно (2012) највећи полупроводнички меморијски чипови садрже неколико GB података, али се већи капацитети нон стоп производе. Комбинацијом неколико интегрисаних кола, меморија се може уредити у дужу реч и простор адресе него што нуди чип, и често али не и потребно [[јачина двојке]].<ref name="Dawoud" />

У додатку самосталним меморијским чиповима, блокови полупроводничке меморије су интегрисани делови многих рачунара и кола процесора података. На пример [[микропроцесорскимикропроцесор]]ски чипови који покрећу рачунар садрже [[кеш меморија|кеш меморију]] да складиште инструкцију која чека да се изврши.