MIMD — разлика између измена

У рачунарству, '''MIMD''' (вишеструке инструкције, вишеструки подаци (енгл. ''multiple instruction, multiple data'')) је техника која се користи да би се постигао [[Паралелизам (рачунарство)|паралелизам]]. Машине које користе MIMD имају број процесора који функционишу [[асинхроно]] и независно. У било ком тренутку времена, различити процесори могу извршавати различите инструкције над различитим деловима података. MIMD архитектуре се могу користити у бројним апликацијским подручјима, као што су [[Dizajniranje računarom|CAD]]/[[Рачунарска производња|CAM]] (''computer-aided design''/''computer-aided manufacturing''), [[рачунарска симулација]], [[научно моделовање]] итд. MIMD машине могу бити, или у категорији [[Дељена меморија|дељене меморије]] или у категорији [[Дистрибуиранарасподељена меморија|дистрибуиране меморије]]. Ове класификације су базиране на томе како MIMD процесори приступају меморији. Машине са дељеном меморијом могу бити базиране на магистрали, проширене или хијерархијског типа. Машине дистрибуиранажом меморијом могу имати [[Хиперкоцка|хиперкоцке]] или [[меш шеме]] интерконекција.

Процесор ису сви повезани у меморији које је "глобално доступна“. Повезани су или преко [[софтвер]]а или преко [[хардвер]]а. [[Оперативни систем]] обично одр+ава своју кохеренцију меморије.<ref name="Ibaroudene-slides">Ibaroudene, Djaffer. "Parallel Processing, EG6370G: Chapter 1, Motivation and History." Lecture Slides. [[St. Mary's University, Texas|St Mary's University]], [[Сан Антонио|San Antonio, Texas]]. Spring 2008.</ref>

Постоји више примера мултипроцесора дељене меморије: [[UMA]] (енгл. ''Uniform Memory Access''), [[COMA]] (''Cache Only Memory Access'') и [[NUMA]] (''Non-Uniform Memory Access'').<ref name=tanenbaum>{{cite book|author=[[Ендру Таненбаум|Andrew S. Tanenbaum]]|title=Structured Computer Organization|pages=559-585|publisher=Prentice-Hall|year=1997|url=http://cwx.prenhall.com/bookbind/pubbooks/tanenbaum2/chapter0/deluxe.html|edition=4|isbn=978-0130959904}}</ref>