Хормон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Разне исправке |
||
Ред 27:
За већину хормона, укључујући већину протеинских хормона, рецептор је повезан са мембраном и уграђен у [[Ћелијска мембрана|плазму мембране]] на површини ћелије. Интеракција хормона и рецептора уобичајено изазива низ секундарних ефеката у оквиру [[Цитоплазма|цитоплазме]] ћелије, често укључујући фосфорилацију или дефосфорилацију различитих цитоплазматичних протеина, промене у пропустљивости јонских канала или повећање концентрације интраћелијских молекула који се могу понашати као [[sistem sekundarnih glasnika|секундарни преносиоци]] (на пример циклични АМП).
За хормоне као што су стероиди или хормони тироидне жлезде, њихови рецептори су смештени интраћелијски у оквиру [[Цитоплазма|цитоплазме]] њихове циљне ћелије. Да би везали своје рецепторе ови хормони морају да прођу ћелијску мембрану. Комбиновани хормон-рецептор комплекс потом се помера дуж нуклеарне мембране у језгро ћелије, где се везује за специфичну ДНА секвенцу, повећавајући или неутралишући акцију одређених [[Gen|гена]] и утичући на протеинску синтезу<ref name=beato>{{cite journal |
Важно је узети у обзир и формирање ефикасне концентрације хормонско-рецепторских комплекса која одређује ниво на ком је начин преноса ћелијског сигнала активиран у реакцији на хормонски сигнал. Концентрација хормонско-рецепторског комплекса се ефикасно одређује на бази три фактора:
| |||