Грчко-персијски ратови — разлика између измена

 

Током Грчко-персијских ратова десила се одлучна транзиција у историјографији. Ранији владари Египта, Бабилоне и Асирије имали су обичај да остављају натписе са официјелним исходом историјских догађаја који су се десили током њихових владавина и који су прославили њихове подвиге. Међутим период Грчко-персијских ратова се сматра од одлучног значаја у светској историји због самог развоја историје као науке. Мада током 6. века п. н. е. у хеленском свету су постојали такозвани логографи, писци који су записивали догађаје и географске податке, попут Хекатеја из јонског града Милета, Херодот из Аликарнаса се сматра првим научником историчаром у светској историји, упркос томе што његове Историје које се сматрају главним извором не само Грчко-персијских ратова већ и периоду од неколико векова пре тих сукоба, нису толико колико Историја Пелопонеског рата, потоњег историчара Тукидида. Херодот (отприлике 485. - 429. п. н. е.) се сматра првим правим историчаром у историји. Његово дело, Историје, које су Александријски интелектуалци у 3. веку п. н. е. поделили у девет књига, и свакој књизи дали по једно име од сваких девет Муза из Грчке митологије, је главни извор Грчко-персијских ратова и претежно се односи на том сукобу као на сукобу Европе и Азије. Историчар који је наследио Херодота, Тукидид, се сматра првим научним историчаром док историчару из Аликарнаса недостаје научна врлина која је одликовала његовог наследника и аутора Историје Пелопонеског рата. Римски беседник Цицерон је назвао Херодота, оцем Историје, из разлога као одликовање њега самога као првог историчара који је истраживао своје изворе, и који је вероватно више пута ступио у контакт са непосредним учесницима Грчко-персијских ратова, како са хеленске тако и са “варварске” стране. Херодотова веродстојност је била део велике дебате током саме антике. Грчки историчар и биограф из 2. века н. е. Плутарх је критиковао Хеородота као историјског извора исувише оданог Персијанцима, и написао је дело познато као “О Херодотовој неозбиљности” где критикује Аликарнасца као непримереног историчара. Упркос тим оптужбама, као и Херодотовим научно прихваћеним претеривањима, нарочито о бројности персијске војске, Херодот се сматра веома поузданим извором за Грчко-персијске ратове. Због преовладања хеленских историчара, Грчко-персијски ратови су написани са Грчког гледишта. Не постоје писани остаци из доба Ахеменида који се односе на Персију, која је иначе генерално оскудна о писаним изворима. Један изузетак је историја Грчко-персијских ратова коју је написао грчки лекар Ктесија, који је боравио на персијском двору крајем 5. века п. н. е. Ктесија се међутим због његовог лошег стила писања као и великом броју грешака не сматра поуздан извор Грчко-персијских ратова. Херодотову историју Грчко-персијских ратова је наставио Тукидид, где је атински историчар описао Атинску експанзију на рачун Персијанаца и стварање моћне Атинске поморске државе. Грчко-персијски ратови се генерално данас сматрају првим ратовима који су детаљно историјски документовани, поред свих Херодотових претеривања и митолошких додавања.

 

Оригинални историјски извори о Грчко-персијским ратовима не заустављају се само на Херодота, већ укључују и известан број других античких аутора који међутим нису блиски историјском периоду Грчко-персијских ратова. Остали важни извори Грчко-персијских ратова су Диодор са Сицилије у својој Историјској библиотеци из 1. века п. н. е. Важни подаци о хеленско-персијским сукобима, могу се додатно наћи у Плутарховим, Упоредним животописима из 2. века н. е. Описујући животе племенитих Грка и Римљана, Плутарх придаје подробне податке о животима личности који су игали истакнуиту улогу у Грчко-персијским ратовима, попут Темистокла и Аристида. Римски извори не спомињу Грчко-шерсијске ратове, изузев Корнелија Непа и Јустина у неким деловима њихових радова. Карактеристично је да византијска библиотека из 10. века н. е. Суда, има прилично подробне податке о том често називаном сукобу цивилизација.<ref>[http://sr.istorija.wikia.com/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8?variant=sr Грчко-персијски рат] (на '''ср''') Историјска енциклопедија. Приступљено 8. 1. 2014.</ref>

== Увод ==

Током 6. века п. н. е. Хеленски свет се налазио у великом успону. Грци су током периода Друге велике колонизације населили обале Црног мора, јужне Италије, Сицилије, северне Африке као и далеке обале западног Медитерана. Током тог периода Грчки свет је био подељен на стотине малих градова-држава који су били познатији као полиси. Најнапреднији и најбогатији део хеленског света није се у то доба налазио у континенталној Хелади већ на егејским обалама Мале Азије, у регијону који је колективно остао познат у историји као Јонија. Јонија, која је насељена Грцима током 10. и 9. века п. н. е. након велике Дорске сеобе у самој Грчкој, је током Архајске ере била најразвијенији део хеленског света. Грчки градови Јоније, Еолиде и Дориде су били далеко просперитетнији од осталих хеленских полиса захваљујући пре свега изванредном географском положају који им је обезбеђивао изванредне везе са трговинским путевима Средњег истока. Карактеристично је да је у самој Јонији рођена филозофска мисао, предвођена првим признатим филозофом у историји, Талесом из Милета.