Но нејм — разлика између измена

Милан Перић је 1984. године већ писао текст за песму ''Ћао аморе'', којом су Владо Калембер и Изолда Баруџија испред тадашње ТВ Титоград представљали СФРЈ на Песми Евровизије. Песма ''Заувијек моја'', одличан евровизијски материјал, са лаганим виолинским уводом, снажном изворном подлогом и крцата емотивним садржајем и, иако текстом љубавна, у основи отворено родољубива, плод је вишемесечног рада искусног тима на црногорском пандану изузетном успеху песме ''Лане моје'', са којом је [[Жељко Јоксимовић]] претходне године освојио друго место на Песми Евровизије. Од првог извођења на Монтевизији, за коју прилику су момци обукли стилизоване старе униформе [[Бока Которска|бокељских]] морнара а у иначе скучен студио посебно унесено и црквено звоно, није било никакве сумње кога ће Црна Гора желети у [[Кијев]]у. После ове победе, ''Заувијек моја'' је два дана касније убедљиво победила и на [[Европесма-Еуропјесма|Европесми-Еуропјесми]] 2005. у Подгорици, након гласања које су многи видели као неправедно, пошто су обема најбоље пласираним песмама са [[Беовизија|Беовизије]] сви чланови жирија испред РТЦГ дали по нула поена (нимало другачије од претходне године, када су ''сви'' црногорски извођачи награђени са по ''нил пуан'' од чланова жирија из Србије). Њихова песма добила је и највећи број поена у телегласању: у директном преносу је прво речено да су у питању гласови које су прикупили црногорски оператери, и иако је то убрзо демантовано тврдњом да су укључени и гласови из Србије, представници РТС су у фебруару 2006. потврдили да гласови гледалаца из Србије никада нису били укључени у званичне резултате.

 

Са родољубиво-емотивним набојем који је песма ''Заувијек моја'' носила и контроверзом око гласања усред дугогодишњег трвења око државног статуса [[Црна Гора|Црне Горе]], све што је уследило а најмање је имало везе са самим саставом или њиховом песмом могло се једино и очекивати. Још пре Монтевизије, [[Радио-телевизија Црне Горе]] оптужила је у неколико наврата [[Радио-телевизија Србије|РТС]] да унапред фаворизује ''Јутро'', победничку композицију Жељка Јоксимовића у извођењу [[Јелена Томашевић|Јелене Томашевић]] са Беовизије, допуштајући њено извођење у медијима, на шта је РТС одговорио изузетно грубим саопштењем. У току преноса Европесме-Еуропјесме 2005, међу извођачима се појавио и [[Ацо Ђукановић]], контроверзни брат црногорског председника, а водитељ [[Андрија Милошевић]] је сажео општу атмосферу коментаришући ''Јутро'' поскочицом "тресла се гора, родио се миш" и наздрављајући победу са "овога пута, пјевамо за Европу, а идуће године—пјевали у њој, иако она од вајкада пјева у нама". Странке које се залажу за осамостаљење Црне Горе су песму прихватиле као де факто химну покрета за независност, "Но нејм" испратиле "коначно директно са [[Аеродром Подгорица|Голубоваца]]", а дочекале "...са поносно распјеваном Црном Гором". Песма је у Србији од почетка изложена тихом бојкоту, а злонамерни су састав увредљиво назвали "Киндер јаја". Европској радиодифузној унији прослеђен је захтев за утврђивање да је песма плагијат народне песме ''Пољем се вије'' и шпанске песме ''No voy a Llorar'', који је ова одбацила напомињући притом да ЕРУ једино испитује да ли је раније објављивана идентична песма. Снимљен је званични спот у режији [[Срђан Голубовић|Срђана Голубовића]], у којем девојка у белој ношњи широм Црне Горе провлачи црвено клупко, нескривену алузију на нову [[Застава Црне Горе|црногорску заставу]], симбол тежњи за самосталношћу, а на званичном месту групе је једно време стајала верзија "на [[црногорски језик|црногорском језику]]". Момци су на самој Песми Евровизије у соби за извођаче седели под заставама држава чланица СЦГ, а њихово извођење—које су коментатори страних телевизија својим гледаоцима, природно, најавили препричавајући све претходно ("Srbija in Črna Gora, ena taka fina država za take stvari...tisti sindrom a la dobra stara Juga", како је казано у словеначком преносу)—је отворио телоп на којем се некако нашла застава Србије. РТС је свој пренос обликовао смирено као да се ради о каквом далеком скијашком такмичењу на којем Србија нема свог представника (ТВ Пинк: "Како смо се надали, добро смо се удали"), док је водитељ РТЦГ сваку паузу користио да подсети гледаоце из дијаспоре да се пребаце на своје националне емитере и гласају за "наше момке" ("На Бориса Новковића не треба трошити ријечи, о њему већ све знамо, али зато подсјећамо наше гледаоце у дијаспори да се пребаце", "Група из Украјине поручује да нас је заједно више, али и нас ће заједно бити више ако будемо гласали за наше момке", итд.).

 

Саму песму је за Песму Евровизије у најбољој традицији хрватских евровизијских наступа значајно предуредио аранжер [[Реми Кациноти]], изостављајући лагани увод и готово сав текст изузев рефрена—који је пробликован у упамтљив лаит мотив—и додајући јаку ритмичну ноту и усклике "ојха!". Но нејм су наступили (директно у финалу) у опуштеној модерној одећи, на сцени осветљеној у изражено црвено. Њихова енергична, младалачка и брза (неретки кажу и хаотична) кореографија коју је радила позната балерина и кореограф [[Соња Вукићевић]] укључивала је црногорско [[оро]] и неколико народних игара, честа прегруписавања на сцени, бубњара који је вртео палицом те дизање руку у вис на крају извођења. За свој наступ освојили су 137 поена, укључујући и по максималних 12 од Аустрије, Хрватске и Швајцарске, и седмо место.