Šredingerova jednačina — разлика између измена

м
knjige+sfn
м (Робот: обликовање ISBN-а)
м (knjige+sfn)
U kvantnoj mehanici, po analogiji sa Njutnovim zakonima je Šredingerova jednačina za kvantni sistem (obično atome, molekule, i subatomske čestice bilo slobodne, vezane, ili lokalizovane). Ona nije jednostavna algebarska jednačina, nego (opšta) [[linearna diferencijalna jednačina|linearna]] [[parcijalna diferencijalna jednačina]]. Diferencijalna jednačina opisuje [[talasna funkcija|talasnu funkciju]] sistema, koja se takođe naziva [[kvantno stanje]] ili vektor stanja.
 
U [[Kopenhagenska interpretacija|standardnoj interpretaciji kvantne mehanike]], talasna funkcija je najkompetniji opis fizičkog sistema. Rešenja Šrodingerove jednačine opisuju ne samo [[molekul]]ske, [[atom]]ske, i [[Субатомске честице|subatomske]] sisteme, nego i makroskopske sisteme, možda čak i ceo [[svemir]].<ref name = sch>{{Cite journal
{{cite journal
| last = Schrödinger | first = E.
| title = An Undulatory Theory of the Mechanics of Atoms and Molecules
 
=== Vremenski zavisna jednačina ===
Forma Šredingerove jednačine zavisi od fizičke situacije. Najopštija forma je vremenski zavisna Šredingerova jednačina, koja opisuje promene sistema u funkciji vremena:<ref>{{Cite book
{{Cite book
|last=Shankar |first=R.
|year=1994
363.220

измена