Неорганска једињења — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
=== Podela jedinjenja ===
<br />
Danas, jedinjenja se dele na organska i neorganska. Najstarija podela jedinjenja zasniva se na zajedničkim osobinama. Tada su jedinjenja podeljena na supstance slične sirćetu, nazvane [[Киселина|kiseline]] (lat. acidus - kiseo), i one slične pepelu od drveta, nazvane alkalije (lat. alkali - pepeo biljaka). Neorganska jedinjenja delimo u 4 grupe: okside, kiseline, baze i soli.<br />
=== Oksidid ===
▲1. [[Оксид|Okside]] - jedinjenja [[Kiseonik|kiseonika]] sa drugim elementima. Gotovo svi elementi reaguju sa [[Kiseonik|kiseonikom]]. Reakcija pri kojoj nastaje [[Оксид|oksid]] naziva se [[Оксидација|oksidacija]] i ona može biti tiha i burna. Primer burne oksidacije je gorenje, a primeri tihe oksidacije su truljenje lišća i rđanje gvožđa. Sagorevanjem elemenata na vazduhu se najčešće dobijaju oksidi. Oksidi se prema sastavu dele na okside metala i okside nemetala, a prema ponašanju u vodi na kisele (SO2, SO3, CO2, N2O5, Cl2O7, N2O3, B2O3, P4O6, P2O5), bazne (MgO, CaO, Na2O, K2O, NiO, FeO, Fe2O3), amfoterne (N2O3, Al2O3, ZnO) i neutralne (NO, N2O, CO). Oksidi nemetala koji u reakciji sa vodom daju kiseline nazivaju se anhidridi kiseline (anhidrid - bezvodni), a oksidi metala koji u reakciji sa vodom daju baze nazivaju se anhidridi baza. Neutralni oksidi su oksidi nemetala koji ne reaguju sa vodom. Amfoterni oksidi su oksidi koji mogu reagovati i kis-elo i bazno. <br />
Šeme reakcija oksida:
Линија 28 ⟶ 27:
Imena oksida:
<br />
E2O: element - suboksid (
<br />
EO: element - monoksid (CO)
Линија 42 ⟶ 41:
E2O7: element - heptoksid (Cl2O7)
<br />
EO4: element - tetroksid (OsO4)<br />
=== Kiseline ===
Kiseline - jedinjenja koja sadrže vodonik i kiselinski ostatak. Broj atoma vodonika u molekulu kiseline određuje baznost kiseline, pa kiseline mogu biti jednobazne, dvobazne, trobazne i četvorobazne. Prema sastavu, mogu se podeliti na kiseonične i bezkiseonične. Naziv kiseline sa manjim brojem atoma kiseonika završava se sa -asta, a sa većim brojem atoma kiseonika sa -na. Vodonik se iz kiseline može izdvojiti u reakciji sa većinom metala - jedino plemeniti metali ne mogu da ga istisnu iz kiseline (npr. Ag, Au, Cu). Lakmus papir, indikator, je u kiselinama crven, kao i metil-oranž, a fenoftalein je bezbojan.<br />
Nazivi nekih kiselinskih ostataka
| |||