Илуминирани рукописи — разлика између измена

Употребљавале су се прозирне или мутне боје, а злато се наносило у листићима или у праху. У почетку се користило злато боје бакра послије злато црвенкаста одсјаја.▼

Рукописи су у већини случајева били писани на латинском језику. Већина илуминатора није знала да пише и била је неписмена па су аутори писали сва слова да илуминатори не би погрешили. Илуминатори су украшавали слова која су била већа него остала. Ова слова су се налазила на почетку књига, на почетку страница или одељака. Боју је илуминатор себи сам припремао и наносио би је у неколико слојева због сенки. Најпре је бојио [[мотив]]е једне [[Боја|боје]] а затим приступао бојењу других делова другом бојом.▼

Илуминације имају своју давну историју и почетке још у [[Египат|Египту]] где су се свици украшавали сликама а нашли су се и у грчким и коптским књигама из 4. века п. н. е. али су се знатно развијале у средњем веку. Иницијали у античким рукописима су били више или мање геометризовани али су се појављивали и биљни мотиви. У средњем веку илуминисање је било спроведено и на рубовима страница. Будући да је писање и сликање рукописа изискивало много времена – некада и више година – велики број рукописа је остао неукрашен. У доба [[романика|романике]] појављују се илуминације библије и црквених књига. [[Мирослављево јеванђеље]] из [[12. век]]а је најочуванији и најлепши примерак српског илуминираног црквеног рукописа. У [[13. век]]у, у време [[готика|готике]] и када се појављују прве књиге путописи, епике и образовна литература, многе од њих су биле украшаване илуминацијама. Радионице Арапа, Персијанаца, Турака и Индијаца који су гајили ислам у 15. веку и који су били врхунски илуминатори, створиле су илуминације са минијатурама у плавим тоновима и са златним украсима, које се сматрају међу најлепшим на свету. ▼

На прелому [[15. век|15.]] и [[16. век]]а када је многе књиге обележила ренесанса и када је откривена штампа, уметност илуминације постепено одумире.▼