Постао је 1926. генерални секретар [[Самостална демократска странка|Самосталне демократске странке]] [[Светозар Прибићевић|Светозара Прибићевића]], а 1927. је први пут изабран за народног посланика. Изабран је још два пута за посланика, 1935. и 1938. године.
Као политичар, заузео је истакнуто место у политичком животу и делатности грађанских странака Југославије измеђизмеђу два рата. Имао је храбрости да, као народни посланик 1928. године у Скупштини покрене снажну борбу против полицијског терора и против корупције, а као уредник часописа "Воља" (1926-28) а касније у часопису "Нова реч" (1937-1939) доследно се борио против шовинизма, корупције и [[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]]. Иако је по [[Закон о заштити државе|Закону о заштити државе]] био осуђен и интерниран у родни крај, политички је деловао у оквиру [[Сељачко-демократска коалиција|Сељачко-демократске коалиције]], залажући се за јединство странака грађанске опције у борби против диктаторских режима. За време [[Милан Стојадиновић|Стојадиновићеве]] владе био је тешко рањен од најмљеног атентатора. Уочи приступању владе Цветковић-Мачековог [[Тројни пакт|Тројном пакту]] са [[Адолф Хитлер|Хитлеровом]] [[Трећи рајх|Немачком]] и [[Бенито Мусолини|Мусолинијевом]] [[Краљевина Италија|Италија]] (март 1941. године) издао је проглас са својим политичким истомишљеницима у коме је позвао на одлучну борбу против [[фашизам|фашизма]].
