'''Филон Александријски''' (око [[20. пне.|20. године ст.епне.]] - око [[40|40. године н.ене.]]) - [[Јудеја|јудејски]] научник и [[филозофија|философ]] (неоплатоничар). Један од оснивача [[Александрија|Александријске]] егзегетске школе. Основни предмет његових анализа било је Мојсијево [[Петокњижје]]. Доктринарна [[јудаизам|јудаистичка]] мисао карактерише дела Филона Александријског као мисли које настају под снажним утицајем јелинизма. Егзегетски метод Филона искоришћен је и у делима Оригена, блаж. Августина, светог Амвросија Миланског и неких других ранохришћанских писаца.
Његови радови објављени су: „Philonis"''Philonis Opera quae supersunt''", Berlin[[Берлин]], 1896-1930; 1962-1963. Руски превод: Филон Јудејац, „Ο"Ο контемплативном животу" - /Смирнов, „Терапеути и Филонови радови", [[Кијев]], 1909. Такође и у делу: „Текст"Текст Кумрана", [[Москва]], 1971. година, 1. део/
Филон је био Јеврејин[[Јевреји]]н из свештеничког рода, и живео је до око 40. Годинегодине после Христа. Учио се у Александријској школи и повео се по духу Платонове науке. Због тога је и увео алегоријски смисао при тумачењу [[Свето Писмо|Светог Писма]]. (Рhot. Соd. 103) (доматриос)
