Рудник (Горњи Милановац) — разлика између измена

Рудник је био средиште живе [[рударство|рударске делатности]] много пре доласка [[Словени|Словена]]: локалитет [[Прљуша]] је најстарији познат праисторијски рудник. У то доба је превасходно био рудник [[горски кристал|горског кристала]] и [[малахит]]а; оксидне у сулфидне руде бакра.<ref name=ubik>[http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0350-08020958043P&redirect=ft Проблем убикације средњовековног Рудника]</ref>

Према траговима материјалне културе и писаних извора може се закључити да је на Руднику било значајно римско [[насеље]] са [[ковница|ковницом]] новца. У месту Старо Рудничиште, западно од [[Цвијићев врх|Цвијићевог врха]], откривена је римска [[бакар]]на плоча са [[Латински језик|латинским]] натписом који у преводу гласи: „Император, Цезар, Луције [[Септимије Север]], Истрајни, Узвишени, обнови обновљени храм Мајке Земље, старањем Касија Лигуринца, царског намесника. На молбу колониста Публиа Фундани Етихета и Публиа Елија Муциана.“<ref>-{Момчило Радојевић, ''Рудник у прошлости'', [[Београд]] 1971.г.}-</ref> Император [[Септимије Север]] владао је [[Римско царство|Римским царством]] од [[193]]. до [[211]]. године. Из текста на плочи видимо да се на Руднику налазило седиште царског намесника. Обнова храма Мајке Земље потврђује да је на [[Рудник (планина)|Руднику]] било насеље и пре владавине цара Септимија Севера. У [[Римско царство|римско]] доба, на Руднику се копало [[олово]], [[сребро]]<ref name=ubik/> и [[гвожђе]].