Седмогодишњи рат — разлика између измена

Највећим делом 17. века Француска је на исти начин приступала својим ратовима. Препуштала би колонијама да се саме бране или би пружила минималну помоћ слањем или ограниченог броја војника или неискусних војника, очекиваћући да ће борбе за колоније ионако вероватно бити изгубљене.{{sfn|Pritchard|2004|pp=356}} Ова стратегија је неким делом била наметнута Француској; њен географски положај у комбинацији са надмоћношћу [[Британска краљевска ратна морнарица|британске морнарице]], би отежао француској морнарици да обезбеди значајну количину залиха и одржава француске колоније.<ref>{{harvnb|Dull|first=Jonathan R.|title=The French Navy and the Seven Years' War|year=2007|publisher=University of Nebraska Press|location=Lincoln NE|isbn=978-0-8032-1731-7|url=http://books.google.com/books?id=QcsnvXeOdW4C&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false|pagespp=14-}}</ref> Исто тако, неколико дугих копнених граница је учинило велику домаћу војску императивом за сваког француског владара.{{sfn|Borneman|2007|pp=80}} Због ових војних потреба, француска влада је засновала своју стратегију на војсци у Европи; она би држала највећи део своје војске на европском континенту, надајући се да би таква војске била победничка у борбама ближе домовини.{{sfn|Borneman|2007|pp=80}} Плам је био да се бори до окончања непријатељстава и онда на мировним преговорима да размени територијалне добитке у Европи како би повратила изгубљене прекоморске поседе. Овај приступ није добро послужио Француској у овом рату, јер су колоније заиста биле изгубљене, и упркос томе што је рат у Европи текао добро, до његовог краја Француска је имала мало успеха Европе којима би балансирала.<ref>{{Cite bookharvnb|last=Lee|1984|pp=285}}</ref>

Британци су, због својих опредељења и због практичних разлога, тежили избегавању великом учешћу своје војске на европском континенту.{{sfn|Till|2006|pp=77}} Тежили су да надокнаде овај недостатак ступајући у савез са једном или више европским сила чији су интереси били супротстављени интересима њихових противника, нарочито Француске.{{sfn|Schweizer|1989|pp=15-16}} У Седмогодишњем рату Британци су за свог главног савезника изабрали најбољег стратега тог времена Фридриха Великог и његову Пруску, тада силу у успону у средњој Европи, и дали су Фридриху значајна средства да би помагали његове походе.{{sfn|Schweizer|1989|pp=106}} У јасној супротности са Француском, Британија је тежила да активно води рат у колонијама, искоришћавају у потпуности моћ своје морнарице.<ref name=black>{{harvnb|Black|1999|pp=45-78}}</ref>