Неоваскуларизација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 72:
=== Значај прожетости ткива неоваскуларизацијом ===
 
У већини [[ткива]] уграђен је механизам који одржава прожетост [[ткива]] крвним судовима, на тачно оном нивоу која је потребна да се задовољиви [[метаболизам|метаболичка]] потреба ткива. Зато као
{{цитат2|''Као опште правило у [[физиологија|физиологији]] влада да је прожетост [[Крвни судови|крвним судовима]] већине ткива у организму директно сразмерна локалном [[Метаболизам|метаболизму]].''}}
Када год се ова константа пропорционално промени дугорочно ће локални регулациони механизми, током краћег или дужег времена, покушати да аутоматски подесе ниво прожетости крвним судовима. Код младих особа ова подешавања су веома тачна, док су код старијих људи она само делимична, а у појединим болестима непожељна.<ref name="Arnall Patz1">Arnall Patz, Studies on retinal neovascularization, Friedenwald Lecture, Invest. Ophthalmol. Vis. Sci. September 1980 [http://www.iovs.org/content/19/10/1133.full.pdf] Приступљено 15.1.2014.</ref>
 
Посебан значај неоваскуларизација има у патолошким стањима, као што је то нпр. код шећерна болеси. Континуирано и дуготрајно трајање и непрестано увећање исхемије мрежњаче у шећерној болести покреће производњу вазопролиферативних фактора који стимулишу формирање ([[Ангиогенеза|неоангиогенезу]]) нових крвних судова. Екстрацелуларни матрикс крвних судова прво разара протеаза, а нови капилари који произилазе углавном из венула мрежњаче, продиру у њену унутрашњу мембрану и формирају капиларну мрежу између унутрашње површине мрежњаче и њеног задњег хијалоидног дела. <ref>Barchetta I, Riccieri V, Vasile M, et al. ''High prevalence of capillary abnormalities in patients with diabetes and association with retinopathy.'' Diabet Med. Sep 2011;28(9):1039-44. [Medline].</ref>