Штитна жлезда — разлика између измена

 
Штитаста жледа ствара и секретује у крв хормоне: [[тироксин]], [[тиронин]] и [[калцитонин]].
* Тиронин (Т<small>3</small>) је активна форма [[хормон]]а (око 5 пута је активнији од тироксина). Тиронин настаје из [[аминокиселина|аминокиселине]] [[тирозин]] и садржи 3 атома [[јод]]а. [[Полуживот]] овог хормона је кратак, око 1 дан. Штитаста жлазда га производи у мањој мери, а углавном настаје у периферији из тироксина, који под утицајмутицајем ензима [[дејодаза]] губи 1 [[атом]] [[јод]]а, тако да настаје тиронин. Готово сав тиронин везан је за протеине: [[преалбумин]], [[албумин]] и [[тироксин-везујући глобулин]] у крви, свега 0,4 % овог хормона је слободно и само тај облик је активни хормон.
* Тироксин (Т<small>4</small>), такође настаје из аминикиселинеаминокиселине [[тирозин]], али поседује 4 атома јода. Штитаста жлезда у највећој мери секретује овај хормон. Време полуживота је око 6 дана, и налази се у крву још више везан за протеине: [[преалбумин]], [[албумин]], [[тироксин-везујући глобулин]], него тиронин, слободно је свега 0.04%. Из њега дејодацијом настаје активни облик тиронин.
За стварање ова два хормона потребан је [[јод]], који се уноси храном из спољашње средине. Недељна потреба за јодом је око 1 -{mg}-. У неким крајевимкрајевима је концентрација јода у земљи и самим тим храни недовољна, па се [[кихуњска со]] јодира. Јод се апсорбује из [[црева]] и доспева у циркулацију. Ћелије фоликула штитасте жлезде поседују [[мембрански транспорт|транспортни механизам]] (натријум-јод синтранспорт), којим се јод узима у коцкасте (епителне) ћелије ове жлезде и оксидира до елементарног јода уз помоћ ензима пероксидаза. У ћелијама фоликула у [[ендопазматични ретикулум|ендоплазматичном ретикулуму]] и [[голџијев комплекс|голџијевом комплексу]] се из аминокиселине тирозин ствара тиреоглобулин, чији молекул садржи око 70 молекула тирозина. Затим се оксидирани јод уз помоћ ензима [[јодаза|јодазе]] везује за тиреоглобулин. Овакав тироглобулин се депониједепонује у средини фоликула у виду колоида. Из тироглобулина се касније у коцкастим ћелијама отцепљују мањи сегменти који се секретују у крв у виду тироксина и тиронина, такође и тиреоглобулин се секретује у мањој количини.
{{Главни чланак|Тироксин}}
{{Главни чланак|Тиронин}}
Анониман корисник