Седмогодишњи рат — разлика између измена

Највећим делом 17. века Француска је на исти начин приступала својим ратовима. Препуштала би колонијама да се саме бране или би пружила минималну помоћ слањем или ограниченог броја војника или неискусних војника, очекиваћући да ће борбе за колоније ионако вероватно бити изгубљене.{{sfn|Pritchard|2004|pp=356}} Ова стратегија је неким делом била наметнута Француској; њен географски положај у комбинацији са надмоћношћу [[Британска краљевска ратна морнарица|британске морнарице]], би отежао француској морнарици да обезбеди значајну количину залиха и одржава француске колоније.<ref>{{harvnbsfn|Dull|2007|pp=14}}</ref> Исто тако, неколико дугих копнених граница је учинило велику домаћу војску императивом за сваког француског владара.{{sfn|Borneman|2007|pp=80}} Због ових војних потреба, француска влада је засновала своју стратегију на војсци у Европи; она би држала највећи део своје војске на европском континенту, надајући се да би таква војске била победничка у борбама ближе домовини.{{sfn|Borneman|2007|pp=80}} Плам је био да се бори до окончања непријатељстава и онда на мировним преговорима да размени територијалне добитке у Европи како би повратила изгубљене прекоморске поседе. Овај приступ није добро послужио Француској у овом рату, јер су колоније заиста биле изгубљене, и упркос томе што је рат у Европи текао добро, до његовог краја Француска је имала мало успеха Европе којима би балансирала.<ref>{{harvnbsfn|Lee|1984|pp=285}}</ref>

Саксонска и аустријска војска су биле неприпремљене, а њихове снаге распршене. Фридрих је окупирао Дрезден уз мало или нимало отпора од Саксонаца.<ref>{{harvnb|Asprey, p. ||pp=428.}}</ref> У [[битка код Ловосица|бици код Ловосица]] 1. октобра 1756., краљ Фридрих је спречио простизање у помоћ изолованој саксонској војсци аустријске војске под командом генерала [[Максимилијан Јулисиз Браун|Брауна]]. Пруси су прегазили кнежевину, што је имало за последицу пруску окупацију Саксоније и [[опсада Пирне|предају саксонске војске]] код [[Пирна|Пирне]] октобра 1756. која је затим на силу уврштена у пруску војску. Напад на неутралну Саксонију је изазвало бес широм Европе и водило је јачању антипруске коалиција.<ref>{{harvnb|Dull, p. ||pp=71.}}</ref> Једини значајнији аустријски успех је била делимична окупација Шлеске.

Британија је била изненађена изненадном пруском офанзивом, али је сада почела да шаље залихе и 670.000 фунти (једнако {{Inflation|UK|0.67|1756|r=1}} милиона фунти у {{#expr:{{CURRENTYEAR}}-1}}) свом новом савезнику Пруској.<ref>{{harvnb|Asprey, p. ||pp=465.}}</ref> Британци су организовали комбиновану немачку (хановерску) војску под командом [[принц Вилијам, војвода од Камберленда|Војводе од Камберленда]] да бране [[Хановер]] од француске инвазије.<ref>{{harvnb|Asprey, p. ||pp=441.}}</ref> Британци су покушали да убеде [[Низоземска република|Низоземску републику]] да се придружи савезу, али је захтев одбијен јер су Холанђани желели да у потпуности остану неутрални.<ref>{{harvnb|Carter ||pp. 84–102.=84-102}}</ref> Упркос великој несразмери у бројности војски, ова година је била успешна за снаге предвођене Пруском у рату на европском континенту, насупрот разочаравајућој британској кампањи у Северној Америци.