Гестацијски хориокарцином — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Епидемиологија: допуне и унос извора
istorijat
Ред 55:
</center>
На основу ове поделе и прописаних протокола спроводи се терапија, која је код бенигних (доброћудних) форми хируршка, а код малигних , конзервативна – хемиотерапија (један хемиотерапеутик код неметастатског облика болести са ниским ризиком или комбинација више хемиотерапеутика код високо ризичних метастатских облика).<ref name="Lazovic-Milenkovic"/>
== Историјат ==
Први описи гестацијске трофобластне болести датирају још од давних времена пре рођења Христа:
* Хипократ је, у 4. веку пре нове ере, описао хидатиформну молу (ХМ), као водену болест материце. Њен настанак приписао је нездравој води.<ref name="gynecologic oncology" >Di Saia JP, Creasman TW. ''Clinical gynecologic oncology''. 3rd ed. St Louis: C.V. Mosby Co; 1989.</ref>
* У 6. веку, Еције из Амида, први је употребио израз ''hydatid''.
* Грофица од Хенеберга, Маргарет, [[1276]]. године родила је " „365 - оро деце“ на Велики петак. У време када је бишоп хтео сваку везикулу да крсти као Јосип или Марија, грофица је умрла од масивне хеморагије (искрвављења). Ово је заправо био један од примера комплетне хидатиформне моле.<ref>Marchand F. ''Uber die sogenanntem ‘deciduelen geschwulste’ in anscbluss an normale beburten.'' Gynaekologe 1895;1:419-38, 531-62.</ref>
* Све до средњег века, врло се мало знало о гестацијским трофобластним болестима (ГТБ).
* Једна од Париских бабица, Anne Victoire Boivin (1773-1841), прва је указала на могућност да је хидатиформна мола хорионског порекла.
* Бечки лекар Hans Chiari, [[1871]]. године први је описаослучај са хориокарцинома, за који се до тада мислило да је неуобичајени облик примарог карцинома материце код млађих жена, удружени са скорашњом трудноћом. Hans Chiari је промене код хориокарцинома препозна као епителијални тумор, другојачији од саркома, али није знао да је пореклом од трофобласта.<ref name="gynecologic oncology"/>
* Тек [[1898]]. године, Феликс Маршан, професор патологије из Марбурга, је описао и доказао порекло ових тумора, тврдећи да они не настају из децидуе, већ из трофобласта.<ref name="Kohorn EI">Kohorn EI. ''Dynamic staging and risk factor scoring for gestational trophoblastic disease.'' Int J Gynecol Cancer 2007;17 (5):1124-30.</ref> Маршаново мисљење брзо је прихваћено у целој Европи.
* Након открића гонадотропних хормона, 1920. године, постало је јасно да питуитарни гонадотропини нису сасвим исти као хорионски. Тако је убрзо уведен чувени Ascheim-Zondek- тест за утврђивање Зондекове трудноће, за који се касније показало да је и први тест за присуство туморског маркера - хуманог хорионског гонадотропина (hCG), у гестацијским трофобластним болестима (ГТБ).
* Увођење [[1972]]. године, технике мерења бета субјединице hCG, довело је до напретка у дијагностици и лечењу ГТБ.
* Године 1976. посебан допринос изучавању морфологији трофобластних болести дао је Курман са својим сарадницима, који је открио трофобластни тумора плацентног лежишта.
* Крајем седамдесетих година,Szulman и Surtia дефинисали су два облика хидатиформне моле: парцијалну, у којој постоји Фетус и триплоидни кариотип и комплетну молу без ембриона или фетуса, са диплоидним кариотипом.<ref name="gynecologic oncology"/>
* Све до средине педесетих година [[20. век]]а , Када је Ли са сарадницима описао прву комплетну и продужену ремисију код пацијенткиње са хориокарциномом, лечене метотрексатом, прогноза болести била је лоша, чак и смртоносна код 90-95 % случајева.
* Искуства и стечена сазнања кроз много векова истраживања сазлужна су што се данас гестацијске трофобластне болести сврставају међу најуспешније лечене малигне болести у гинекологији.<ref name="gynecologic oncology"/><ref name="Kohorn EI"/>.
 
== Епидемиологија ==
Гестацијске трофобластне болести дуго нису привлачиле пажњу епидемиолога, па је тек с краја 20. века спроведен већи број студија, што је, значајно допринео утврђивању глобалне и географска дистрибуција ових болести, и истовремено сгледан велики број потенцијалних фактора ризика. Открића механизма настанка ТГБ обољења, дало је још већи потстицај за нова истраживања.<ref name="gynecologic oncology"/>
 
Епидемиолошка слика гестацијских трофобластних болести ни данас није потпуна.