Карикатура — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 6:
Портретско представљање у карикатури са снажним истицањем маркантних црта лица углавном појачава до смешног као што се то може видети у чувеној Метаморфози грађанског краља [[Луј Филип Орлеански|Луја Филипа]]. коју је насликао [[Шарл Филипон]] ([[1802]]. - [[1862]].) и у којој се крушколико лице монарха корак по корак претвара у крушку. Као претача таквих физиогномских претеривања могу се сматрати Гротескне главе [[Леонардо да Винчи|Леонарда да Винчија]] који се могу схватити као прикази супротности идеално лепог људског лика ренесансе а као студије анализирају променљивост и могућност сликарске конструкције људског лица. Прве карикатуре које су повезане са конкретним особама срећу се у бароку код Корачија и Ђанлоренца Бернинија. Оне су међутим биле намењене за приватну употребу.
Критиковање друштвене беде у оквиру приказа у сликама било је од времена реформације уобичајно на лецима који се могу означити као претече политичке карикатуре и сатире у сликама. Пре свега је енглез Вилијам Хогарт учинио популарним изражајни облик друштвене сатире у својим графичким циклусима ''The Rake‘s Progress и Marriage a la mode'' из [[18. века]]. При крају епохе рококоа настајали су политички интендирани Капричи и Пошасти рата [[Франсиско
Стварно време процвата карикатуре био је међутим 19. век. То је углавном последица либералних политичких стремљења и развоја новинарства. У Француској су настајали сатирични магазини као La Caricature ([[1830]]. - [[1834]].) или ''Charivari'' за које су графичке предлошке прилагали [[Оноре Домије]] и Филипон. [[Енглеска]] је [[1841]]. добила сатирични магазин Панч који излази и данас. У [[Немачка|Немачкој]] је излазио часопис Летећи листови од 1844. у коме су објављиване и карикатуре [[
Са [[Симплицисимус]]ом је [[1896]]. рођен у Минхену пацифистичко реформистички лист коме су печат дали уметници [[Томас Теодор Хајне]], [[Бруно Паул]] и [[Олаф Гулбрансон]].
| |||