Циркус — разлика између измена

62 бајта уклоњена ,  пре 7 година
м
м
[[Датотека:Circuspainting.jpg|300px|мини|десно|Трке у римском циркусу. Слика из 1913.]]
 
Претеча данашњег циркуса је био онај који је настао у [[Стари Рим|Старом Риму]], одакле и потиче име, али није био ни налик онима које познајемо данасданашњим. Представе су одржаване у великој арени, званој [[Циркус Максимус]]. Арена је саграђена у [[3. век п. н. е.|3. веку пре нове ере]], а касније је проширивана, све док није могла примити преко 150.000 гледаоца. Главна атракција била је трка бојних двоколица, а између две трке публику су забављали акробати, играчи на конопцу и јахачи. Улаз је био бесплатан, а увек је било нешто и да се попије и поједе, често бесплатно, али неретко је ту било продаваца пецива, вина (док се данас продају безалкохолна пића) и разне друге робе.<ref>[http://saznajlako.com/2012/09/25/kako-je-nastao-cirkus/ „Kako je nastao cirkus“], ''-{saznajlako.com}-'', [[25. септембар]] [[2012]]. Приступљено [[28. децембар|28. децембра]] [[2013]].</ref>
 
{{цитирање|Хлеба и игара.|римски песник Јувенал|латински: '''panem et circenses''', дословно: „хлеба и [[циркус]]а" или „хлеба и игара“}}
 
У Риму су поред ових трка одржаване и различите друге представе, које су с временом постале саставни део онога што се данас називамозове циркус. Занимљиво је до које мере су ти циркуси били развијени, попут данашњих. Било је ту чак и медведа који су умели да се боксују, затим вештих јахача који су јахали одједном два коња или скакали са једног на другог коња у трку.<ref>[http://www.dnevno.rs/ekalendar/zanimljivosti-iz-istorije/86883-lepote-cirkusa.html „Lepote cirkusa – Akrobacije su isprva bile tek propratni deo“], Ј. П., ''-{dnevno.rs}-'', [[13. јун]] [[2013]]. Приступљено [[28. децембар|28. децембра]] [[2013]].</ref>
 
Касније, у средњем веку нису постојали организовани циркуси, јер им то тадашњи стил живота није дозвољавао. Па ипак, постојале су путујуће трупе извођача, групе уметника који су путовали од места до места и приказивали своје вештине.
 
Први модерни циркус какав данас познајемо, основао је [[Филип Естли]] у [[Уједињено Краљевство|Енглеској]] [[1768]]. године. У Лондону је подигао зграду са кружним простором за извођаче и великим бројем седишта. У представама су се могли видети јахачи, акробате, кловнови и играчи на конопцу. Ту су замисао прихватили и многи други људи, па је тако циркус постао омиљена забава у целом свету.<ref>[http://e-kako.geek.hr/drustvo/kako-je-nastao-cirkus/ „Kako je nastao cirkus?“], Mark Marley, ''-{e-kako.geek.hr}-''. Приступљено [[28. децембар|28. децембра]] [[2013]].</ref>
 
У Русији је [[1919]]. циркус национализован, а [[1927]]. је отворен ''Државни универзитет за циркусне и разноврсност уметности'', познат по популарним именом ''Московска циркуска школа''. Када је [[1950]]. московски државни циркус почео обилазити свет, његови наступи су надмашили сва дотадшња извођења како у сложености, тако и у оригиналности.